Slinavka i šap je virusna i veoma zarazna bolest od koje oboljevaju papkari (goveda, svinje, ovce, koze i druge), a retko druge vrste životinja i ljudi. Ova bolest prouzrokuje značajne ekonomske štete, zbog čega se nalazi na listi najopasnijih bolesti. Bolest se manifestuje povišenom telesnom temperaturom i pojavom afti i erozija na sluznici usta, jeziku, nosnom ogledalu, koži mlečne žlezde, između papaka i na kruni papaka. Ako nema pridruženih infekcija, oporavak je brz i lak.
Bolest može da ima maligni tok, uglavnom kod mladih životinja i on se manifestuje degeneracijom skeletnih mišića i srca, a završava se uginućem. Kod divljih papkara infekcije su subkliničke. Kod ljudi bolest protiče u blagoj formi sa brzim ozdravljenjem.
Značajni izvori zaraze su divlji papkari i primitivne rase goveda koji nemaju izražene simptome bolesti ali su kliconoše. Svinje su veoma značajan izvor zaraze za goveda. Kliconoše mogu biti i rekonvalescenti i vakcinisane životinje koje su bile u kontaktu sa divljim životinjama kliconošama ili obolelim životinjama. Bolest se može prenositi direktnim ili indirektnim kontaktom. Uzročnik se nalazi u sekretima i ekskretima obolelih životinja i kliconoša. Virus se nalazi u sadržaju afti, mleku, fecesu, spermi i urinu. Nakon preboljenja, životinje dugo mogu biti izvor zaraze, virus se zadržava na farinksu goveda do 2 godine nakon ozdravljenja, a kod ovaca i koza do 6 meseci. Virus se česticama prašine i kapljicama može prenositi na udaljenosti do 100 km, naročito kada je vetrovito i na taj način se bolest najčešće širi. Ljudi inficirani virusom slinavke i šapa predstavljaju direktan izvor zaraze za životinje. Ljudi učestvuju i u indirektnom prenosu uzročnika preko raznih predmeta, veterinarskih instrumenata, odeće, obuće i dr. Ptice, glodari, psi i neke druge životinje mogu na svom telu doneti virus u nezaraženi region ili farmu.
Bolest počinje povećanjem telesne temperature koja iznosi 41,0 do 41,5°C. Životinje imaju smanjen apetit i preživ, smanjuju proizvodnju mleka, a za 24 časa imaju pojačano lučenje pljuvačke iz usta. Promene na jeziku brzo zarastaju dok promene na koži nešto sporije zbog razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija. Iako virus ne prolazi placentarnu barijeru, gravidne životinje mogu pobaciti usled visoke telesne temperature. Smanjenje mlečnosti kod krava može da traje duže vremena nakon ozdravljenja, naročito ako nastane mastitis.
Usled promena na papcima životinja javlja se hromost koja može trajati nekoliko nedelja.
Kod svinja je prvi simptom bolesti hromost zbog oštećenja na papcima. Na koži između papaka se javi crvenilo i edem koji je bolan, a zatim se javljaju afte. Promene na papcima mogu dovesti do razvoja sekundarnih infekcija i izuvanja papaka. U slučaju izuvanja papaka hromost traje nedeljama. Bolest traje 8 do 25 dana. Kod sasvim mlade prasadi nastaju uginuća.
Kod ovaca i koza su blaži simptomi bolesti. Nakon tri dana od infekcije javljaju se afte između papaka i na kruni papaka usled čega životinje šepaju. Na sluznici usta nalaze se sitne afte koje su često neprimetne. Kod mladih životinja javlja se maligni tok sa uginućem.
Osnovni cilj profilakse jeste da se uključi zoosanitarna kontrola, kontrola uvoza i izvoza, kontrola kretanja ljudi, kontrola transporta, prometa robe i dr. U slučaju da se bolest pojavi u određenom regionu sprovode se stroge zoosanitarne mere, zoohigijenske mere, vakcinacija u ugroženim zonama, blokira se žarište, ubijaju se i neškodljivo uklanjaju obolele i životinje sumnjive na zarazu i prekidaju se svi mogući putevi infekcije.
Tekst: Kosovka Jakšić savetodavac stočarstva
