Sorte šljiva se režu zavisno od vegetativnog rasta i rodnih grančica na kojima pretežno rađaju. Tako sorte koje rađaju na mešovitim rodnim grančicama zahtevaju najintenzivniju rezidbu, skoro sličnu rezidbi breskve. Na ovakvim dugim letorastima pretežno rađaju američke i japanske sorte, a takođe i naše sorte čačanska rodna i grosa di felisio. Kod ovih sorti šljiva se svake godine mora obnoviti celokupno rodno drvo. Rezidbom se uklanjaju sve izrođene grane i kratko rodno drvo pogotovo u nižim delovima krune kako bi se aktivirali vegetativni pupoljci za razvoj dugog rodnog drveta. Takođe, vitalnost rodnog drveta u nižim delovima krune se održava prevođenjem primarnih i sekundranih grana na nižu bočnu granu ili rodnu grančicu.
Kod sorti koje pretežno rađaju na kratkom rodnom drvetu (talijanka, renklode, stenlej itd.) najkvalitetniji plodovi se obrazuju na majskim kiticama koje se nalaze na dvogodišnjim i trogodišnjim granama. Zato se kod njih uvek mora ostaviti odgovarajući broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se u toku godine obrazovati kratke rodne grančice. Često se na nerezanim stablima stenleja može videti veoma staro rodno drvo čak do 10 i više godina starosti, i veoma slab vegetativni porast. Takva nerezana stabla se brzo iscrpljuju, a pojedine rodne grančice se suše. Da bi se aktivirali vegetativni pupoljci i dobio bolji porast jednogodišnjih letorasta, neophodna je rezidba.
Požegača i većina evropskih sorti šljiva obrazuje zatvoreni tip krune, usled uspravnog rasta skeletnih grana. Kod nerezanih stabala, usled ovakvog načina vegetativnog rasta, rod se premešta na periferiju i takve grane se savijaju pod teretom roda, a na pregibima izbijaju vodopije. Savijene grane zasenjuju unutrašnji deo krune, tako da dolazi do slabog obrazovanja rodnih pupoljaka, pa čak i do sasušivanja rodnih grančica u unutrašnjosti krune. Kod ove naše sorte najkvalitetnije rodne grančice su majske kitice i cvetne grančice koje se završavaju trnastim izraštajem, a koje se nalaze na dvogodišnjoj grani. Zadatak rezidbe kod ove sorte jeste prosvetljavanje svih delova krune i da se spreči premeštanje rodnog drveta na periferiju grana. To se postiže stalnim skraćivanjem skeletnih i poluskeletnih grana na jednu bočnu granu i letorast, uz obaveznu izolaciju vrhova tj. proređivanje letorasta pri vrhu grana.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
