Šljiva kao voćna vrsta je igrala veoma važnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije. Odvajkada je bila naše nacionalno voće, za nju se vezuju i srpska istorija i mnogi običaji i verovanja. Poznato je da su u Kneževini Srbije suva šljiva i šljivovica bili glavni izvozni proizvodi. Srbija je krajem devetnaestog veka prosperirala zahvaljujući izvozu suve šljive za Kaliforniju, a glavni izvozni adut je bila požegača od koje ni danas nema bolje sorte za preradu.
Lično pamtim da je na imanju mog dede Marka Keserovića gajena požegača u velikoj bašti, gde su se i tovile svinje. Šljive se nisu prskale, a u planini Vlašić je bilo preko 100 hektara izdanačke požegače koja se brala i po mesec dana i prerađivala u zemljoradničkoj zadruzi u Zavlaci. Od prodaje šljive i rakije je svako domaćinstvo u mom kraju imalo značajne prihode.
Kako je propadalo srpsko selo tako su propadali i zasadi šljive, pa i same požegače. To je najbolje opisao Dobrica Erić u svojoj čuvenoj „Pesmi o šljivi“:
Šljiva na pragu moje rodne kuće
na njoj dve tice: suton i svanuće.
Šljiva na bregu, šljiva u dolini,
šljivov cvet po celoj mojoj otadžbini!
Pesma završava sledećim stihovima:
Putniče što ideš iz daljine sive,
zapamti ovu poslovicu prostu:
Kuća pred kojom ne cvetaju šljive
ne nada se više ni suncu, ni gostu.
U srbiji, zemlji voćnjaka i njiva,
sve je više avlija i bašta bez šljiva!
Uslovi za dobre šljivike
Umesto da radimo na klonskoj selekciji požegače, tehnologiji sušene šljive, standardizovanju tehnologije i zaštiti šljivovice, mi smo introdukovali američku sortu stenlej koja je tolerantna na šarku. Naime, ova virusna bolest šljive pojavljuje se na stenleju na listovima, ali ne na plodovima, ali je ta uvezena sorta, putem rezidbe i preko biljnih vašiju, prenela šarku na požegaču kojoj preti opasnost da potpuno nestane. Stari zasadi požegače su se zadržali uglavnom u okolini Osečine i Valjeva.
Imamo li uslove da „šljivi nacionale“, uprkos klimatskim promenama koje nam ne idu na ruku, pružimo drugu veliku šansu?
Evropska šljiva (Prunus domestica L.) je heliofitna vrsta, umereno kontinentalne klime koja može da uspeva i ako joj se ne obezbedi položaj s dovoljno sunčanih sati ali će u tom slučaju formirati plodove sa manje šećera, odnosno slabijeg kvaliteta i ukusa. Izborom pravca sever-jug, optimalnim razmakom sadnje, izborom uzgojnog oblika i adekvatnom rezidbom, svim delovima krune može se obezbediti dovoljno svetlosti. Srednja godišnja temperatura koju evropska šljiva zahteva kreće se u rasponu 9 do 13 °C, dok je taj raspon u vegetaciji 16 do 20 °C. Podnosi dobro niske zimske temperature i do -30 °C, dok joj pozni prolećni mrazevi mogu naneti štete.
U toku marta, nakon kolebanja temperatura, do oštećenja dolazi već prilikom mrazeva sa -10 °C. Tokom zime šljiva zahteva 800 do 1.000 hladnih jedinica, odnosno časova izlaganja temperaturama nižim od 7,2 °C, kako bi normalno cvetala i plodonosila. Dobro uspeva i na područjima sa visokom temperaturom, budući da toleriše i do +35 °C, i u takvim podnebljima doći će do ranijeg sazrevanja i većeg sadržaja šećera. Međutim, visoke temperature u doba oprašivanja i oplodnje, kao i kasnije tokom leta, mogu naneti štete u vidu manjeg broja plodova, prevremenog opadanja i ubrzanog dozrevanja.
Značajan negativan efekat visokih temperatura javlja se i u vreme diferenciranja cvetnih začetaka, kada se mogu obrazovati dva semena začetka koji u sledećoj godini imaju za posledicu formiranje plodova blizanaca. Blizina vodene površine, pogoduje dužoj vegetaciji i postepenom dozrevanju kvalitetnih plodova. S druge strane, i zemljišna suša šljivi može naneti velike štete budući da obrazuje plitak, horizontalno orijentisan korenov sistem, izloženiji promenama temperature i vlage u plićim zemljišnim slojevima.
Evropska šljiva je veoma dobro adaptirana na područja sa hladnijom klimom i podnosi mrazeve, ali joj ne pogoduju topli vetrovi i veliko kolebanje temperatura tokom januara i februara, jer dolazi do prekida mirovanja i veće osetljivosti na pozne prolećne mrazeve. Iako otvoren cvet može izdržati kratkotrajne mrazeve od -2 do -3 °C, u rejonima gde se tokom aprila temperatura češće spušta ispod -3 °C trebalo bi izbegavati podizanje zasada šljive. Šljivi odgovara podneblje sa oko 700 do 1000 mm padavina, pravilno raspoređenih tokom godine i vegetacije, te joj je neophodno obezbediti navodnjavanje u rejonima sa manje prirodnih padavina. Donja granica za gajenje šljive bez navodnjavanja iznosi 500 mm padavina. Ni višak padavina nije pogodan za gajenje šljive, budući da usled prevlaživanja tla dolazi do gušenja korenovog sistema (asifikacije).
Najbolji prinosi na černozemu
Za gajenje šljive pogoduju aerisana, rastresita, plodna i vodopropustiva, neutralna do blago kisela zemljišta. Najbolji prinosi postižu se na černozemu, aluvijumu, gajnjačama i njima sličnim zemljištima. Optimalan sadržaj humusa iznosi 2 do 3 %. Šljiva podnosi i terene sa slabijim kvalitetom zemljišta – teška, suva i manje plodna, ali tada su prinosi niži, a kvalitet plodova slabiji. Zemljišta koja sadrže više od 70 % ukupne gline takođe se ne preporučuju za osnivanje zasada šljive. Najbolja pH vrednost zemljišta iznosi od 5,5 do 7, što znači da šljiva zahteva blago kisela do neutralna zemljišta, dok joj alkalna i zaslanjena ne odgovaraju.
Evropska šljiva se gaji između 30 i 60 stepeni severne geografske širine. Kao i za većinu voćnih vrsta umereno-kontinentalne klime, uslovi u kojima šljiva najbolje uspeva su brdsko-planinski tereni sa 200-600 m nadmorske visine, sa severnom, severoistočnom ili severozapadnom ekspozicijom. Šljivi pogoduju blagi nagibi, oko 5%, dok doline i kotline treba izbegavati usled nakupljanja hladnog vazduha i češće pojave poznih prolećnih mrazeva.
Evo preporuka uzgojnog oblika i rastojanje za šljivu. Ako se šljiva proizvodi za stonu upotrebu, treba koristiti redukovanu vazu, vretenast žbun, vitko vreteno i super vitko vreteno, a ako se koristi berba tresačima, onda je najbolji uzgojni oblik poboljšana piramida.
Spomenik šljivi
Šljiva je igrala važnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije i zato bi joj trebalo podići spomenik. Imamo primer regije Pijemonte, u Italiji, u mestu Lange gde su podigli spomenik lešniku, a u Maroku, na planini Atlas uzdiže se spomenik jabuci, u znak zahvalnosti ovim voćnim vrstama. Takav, ako ne i veći, je značaj koji je šljiva imala i može imati za Srbiju.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
