Smokva je oduvek poštovana kao voće koje podmlađuje i leči. Omiljena je poslastica, i sveža i suva. Čak su joj zbog lekovitog svojstva pripisivane i mitske osobine. O svemu ovome svedoče brojni reljefi, slike i nadgrobni spomenici. Pominje se i u mnogim legendama, bajkama i pesmama. Prema pisanim dokumentima koje su ostavili stari Grci i Rimljani, Platon je ovo voće nazivao prijateljicom filozofa, jer jača inteligenciju. Postoji i legenda da su atletičari na olimpijskim igrama smokvu dobijali kao medalju.
Smokva raste kao listopadno drvo ili grm sa širokom razgranatom krošnjom. Vodi poreklo iz toplijih klimatskih zona jugozapadne Azije. U zavisnosti od sorte, rađa jednom ili dva puta godišnje. Prva berba je obično u junu, a druga, koja je bogatija, počinje krajem avgusta i traje do jeseni. Poslednji plodovi mogu da se uberu i u novembru.
Bez obzira na to da li su crni, zeleni ili ljubičasti, plodovi smokve predstavljaju pravu riznicu korisnih sastojaka. Ovo voće organizmu daje energiju i štiti ga od stresa. Takođe, efikasno snižava holesterol u krvi, a smatra se i da je korisno kao preventiva od malignih bolesti. Smokva je bogata mineralom kalijumom koji normalizuje krvni pritisak, čuva srce i krvne sudove. Obezbeđuje i dobar san i pomaže kod loše cirkulacije.
Blagodeti smokve odraziće se i na lepši izgled kože lica. Za tu namenu ispasira se nekoliko plodova i dobijena masa koristi kao sredstvo za čišćenje kože i za lečenje akni. U narodu se smokva upotrebljava i za lečenje zubobolje, otoka, gljivica, čireva i žuljeva. Ovo voće podstiče probavu. Koristi se protiv nadutosti i grčeva u stomaku. Često se kaže da nema boljeg prirodnog laksativa od nekoliko svežih smokava i čaše vode pre doručka. Dobra je i za dijetu. Ima nizak sadržaj masnoća i obiluje biljnim vlaknima koji daju duži osećaj sitosti, pa se savetuje onima koji žele da smršaju.
Mlečna tečnost koju pusti peteljka kad se list ili zeleni plod odlomi sa drveta koristi se za otklanjanje promena na koži. Stavlja se na fleke, pege, bubuljice, ekcem i bilo kakve izrasline. Mnogi tvrde da smokva čisti svaku fleku, a za bradavice je preki lek.
Sa berbom ne treba kasniti, jer za smokvin plod je karakteristično da vreme od početka zrenja do prezrelosti traje kratko – samo dva do tri dana. Plod koji ostane duže na stablu brzo opada i postepeno truli. Takođe, nije dobra ni prerana berba. Smokve koje se uberu zelene ne mogu naknadno dozreti. Najbolje je da se vreme berbe prilagođava nameni plodova. Za potrošnju u svežem stanju beru se potpuno zreli, delimično zreli plodovi dobri su za konzervisanje, odnosno kompote, a za sušenje najbolje je plodove brati kada se počnu smežuravati na drvetu.
Plodovi iste sorte ne sazrevaju istovremeno, pa se berba obavlja u više navrata. Najbolje je da se to radi ručno.
Plodovi smokve ne podnose skladištenje u običnim uslovima. Za tu namenu najpogodnije su hladnjače. Prema navodima stručnjaka, mogu se sačuvati do mesec dana, na temeraturi od 0 do 5 Celzijusovih stepeni, uz relativnu vlažnost 85-90 procenata i slabu cirkulaciju vazduha.
