Toplo vreme nekarakteristično za februar dovelo je do cvetanja ranih sorti voća. Svoje prve cvetove pustile su dženarika i rana kajsija, zabelelo se širom Srbije. Današnji sneg nije iznenadio ali je zabrinuo mnoge voćare. Stručnjaci kažu da za sada ne treba brinuti, sve dok se temperature ne spuste do ispod -2 stepena. Profesor Zoran Keserović za Dobro jutro je govorio o situaciji u Vojvodini, dok dipl. ing Anđela Protić prati situaciju u centralnoj Srbiji.
- Koliko sam ja video neki genotipovi dženarike su procvetali, kao i neke ranije sorte kajsija. Ukoliko temperatura bude ispod minus dva, a ovde u Novom Sadu još nije, onda može da dođe do značajnog oštećenja. Ukoliko se temperatura ne bude spustila ispod minus jedan stepen, ne bi trebalo da dođe do oštećenja pošto voćke u fazi cvetanja, bar te voćne vrste, izdrže temperaturu do -1,5 i do -1,6 stepeni – rekao je profesor Keserović, naglasivši da do oštećenja može doći samo ako se temperatura još spusti.
- Za sada ove temperature nisu pretnja za procvetale dženarike i kajsije. Tamo gde su temperature ispod minus dva može doći do oštećenja i ukoliko se temperatura u Novom Sadu i okolini spusti ispod tog graničnog stepena, može doći do značajnog oštećenja procvetalog voća – slična situacija kao u Novom Sadu je i u centralnoj Srbiji, gde razvoj voća prate stručnjaci iz PSSS Čačak.
- Zbog visokih zimskih temperatura u prethodnom periodu procvetale su voćke u čačanskom kraju i više od mesec dana ranije nego što bi trebalo. Pošto u narednom periodu najavljuju niske temperature i sneg to može dovesti do oštećenja cveta. Veće štete nanosi mraz nego sneg koji ima i funkciju da izoluje biljke. On će cvetove zapravo zaštiti od moguće pojave mraza, koji bi jedino sada mogao da ošteti voće – rekla je Anđela Protić, napominjući da ako padne dosta snega koji je vlažan i težak može i on dovesti po oštećenja – ono u čemu se oba stručnjaka slažu je način zaštite voća od mraza.
- Najbolja zaštita od mraza je metodom orošavanja vodom a ljudi pale i vatre od različitih materijala kako bi podigli temperaturu vazduha u voćnjacima i zaštitili voćke od mraza – objasnila je dipl. ing. Protić, dok je profesor Keserović naglasio da postoje mašine koje mnogi u Vojvodini i Centralnoj Srbiji poseduju.
Voćari u Vojvodini i Centralnoj Srbiji poseduju mašine koje ubacuju topao vazduh u svaki četvrti red. Te mašine mogu da zaštite do minus četiri. Koriste se različiti sistemi, jedan od najboljih je antifrost sistem, sistem orošavanja, dok je jedan od prostijih sistema da se velike bale slame pale i na taj način ubacuje topao vazduh – zaključio je profesor Zoran Keserović.
Tekst: Zorica Dragojević
