Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru možemo značajno poboljšati odgovarajućim sobnim biljkama, pokazalo je novo istraživanje, posebno onima koje uklanjaju azot-dioksida (NO₂) iz vazduha, zagađivača koji nastaje sagorevanjem naftnih derivata i koji je uzročnik brojnih respiratornih oboljenja.
Biljke u saksijama su jednostavne za postavljanje, pristupačne za kupovinu i potencijalno zaista efikasno rešenje za smanjenje nivoa azot-dioksida u kućama i kancelarijama, objašnjava nova studija.
Naučnici su za testiranje odabrali tri sobne biljke: spatifilum (Spathiphyllum wallisii), dracenu (Dracaena fragrans) i sve popularniju zamiju (Zamioculcas zamiifolia). Pod određenim uslovima ove biljke su uspele da smanje nivo azot-dioksida u prostoriji i do 20 odsto.
„Biljke koje smo odabrali međusobno se jako razlikuju, ali su sve tri pokazale zapanjujuće slične sposobnosti uklanjanja azot-dioksida iz vazduha“, kaže hemičar Kristijan Frang sa britanskog Univerziteta u Birmingemu.
Za potrebe studije, svaka biljka je stavljena u komoru sa približno istim nivoom NO₂ koji se može zabeležiti u većini kancelarija. Za samo jedan sat, sve biljne vrste su uspele da uklone oko polovine azot-dioksida iz komore.
Ekstrapolirajući ove rezultate na malu kancelariju zapremine oko 15 kubnih metara, sa pet biljaka u njoj, istraživači pretpostavljaju da bi došlo do smanjenja za oko 20 procenata u loše provetrenoj prostoriji. U prostorijama mnogo veće kubature, na primer 100 kubnih metara, nivo zagađivača bi se smanjio za samo 3,5 odsto, izračunali su istraživači – ali su naglasili da bi se to moglo nadoknaditi većim brojem biljaka.
Važno je da je do smanjenja došlo i tokom noći i u dnevnim uslovima, i na suvom i na vlažnom zemljištu. Istraživačima je ovo važno jer su u prethodnim studijama koje su proučavale mogućnost uklanjanja ugljen-dioksida (CO₂), ovi parametri značajno uticali na to koliko će se poboljšati kvalitet vazduha.
„Ne mislimo da biljke koriste isti proces kao što to rade za upijanje CO₂, u kojem se gas apsorbuje kroz stomate – sitne pore na lišću“, kaže Frang.
„Nije bilo naznaka, čak ni tokom dužih eksperimenata, da su naše biljke otpustile NO₂ nazad u atmosferu, tako da se verovatno odvija biološki proces koji takođe uključuje tlo u kojem biljka raste, ali još uvek ne znamo šta je to“, dodaje naučnik.
Neke prethodne studije ispitivale su kako sobne biljke utiču na poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru, ali u tim studijama su razmatrani zagađivači nastali od isparljivih organskih jedinjenja, a ne nivoa azot-dioksida.
Deo poteškoća u dobijanju konačnih zaključaka o ovome je to što kuće i kancelarije u stvarnom svetu ne funkcionišu nužno na isti način kao laboratorijski eksperimenti, sa novim vazduhom (i novim zagađivačima) koji se neprekidno menjaju. U ovom slučaju, međutim, istraživači su izvršili proračune za veće površine i različite vrste ventilacije.
Buduća istraživanja će verovatno razmotriti tačne mehanizme koje ove biljke koriste da uklone NO₂ iz vazduha i kakve su prednosti „zelenih zidova“ – zidova koji će celi biti prekriveni biljkama i biti još efikasniji u pročišćavanju vazduha.
„Razumevanje granica onoga što možemo da očekujemo od biljaka pomaže nam da planiramo i savetujemo kombinacije za sadnju koje ne samo da dobro izgledaju, već i pružaju važnu ekološku funkciju“, ističe stručnjak za hortikulturu, Tijana Blanuša, iz Kraljevskog društva za hortikulturu u Velikoj Britaniji.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
