Deformacija listova, nekroza plodova, gubitak tržišne vrednosti nešto je što ne želite u svom voćnjaku. Sve to nastaje pod uticajem kruškine buve, a taj uticaj sprečićete zimskim tretiranjem – kombinacijom insekticida (piretroidi) i mineralnog ulja.
Kruškina buva je jedna od najvažnijih štetočina u zasadima kruške. Ima dva oblika imaga; zimski – tamnosmeđi dužine oko 3 mm sa nekoliko crnih i narandžastih pega i letnji – svetlosmeđi dužine oko 2 mm sa tamnim i narandžastim pegama. Jaja kruškine buve su oko 0,3 mm najpre bela sa peteljkom na donjoj strani pomoću koje su povezana sa biljkom, pa samim tim preko nje i uzimaju sve potrebne materijale za nesmetan razvoj jaja i tankom niti sa gornje strane.
– Upravo zbog ovakve komunikacije između jaja i stabla u prvim tretmanima moramo voditi računa o vremenu primene uljnih preparata. Najbolja efikasnost se postiže ukoliko je ulje naneto na površinu pre polaganja jaja – ističe Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja u vranjskoj PSSS.
Kasnije, kako ističe on, jaja postaju tamno žuta i prelaze u narandžastu boju što pokazuje da su sazrela i da je vreme za piljenje. Larva ima pet razvojnih stadijuma. Larve prvog stepena su svetložute sa crvenim očima i tročlanim pipcima. Kada je larva u poslednja dva stadijuma ona je zelenkasto – smeđa zaobljena sa izrazitim nastavcima krila. Prezimljava u obliku zimskog imaga u pukotinama kore stabla ili ispod opalog lišća. Ženke polažu jaja krajem zime kada dnevne temperature budu oko 10 Celzijusovih stepeni i to u grupi šest do deset, oko pupoljaka, a kasnije na mlade listiće, vrhove mladara, peteljke, lice i naličje listova. Može imati 6 do 9 generacija u toku godine. Kruškina buva izaziva primarne štete usled ishrane larvi koje isisavaju biljne sokove i dolazi do deformacije listova, plodova kasnije i nekroze pupoljaka i listova.
– Sekundarna oštećenja nastaju jer kruškina buva luči mednu rosu na kojoj se naseljavaju gljivice čađavice, to sprečava proces fotosinteze, a ako je napad jak i do opadanja listova i plodova, napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost – tvrdi Mujakić.
By Mick E. Talbot – Flickr – wikimedia
Po njegovim rečima veća brojnost i jači napad kruškine buve može doći usled pretranog đubrenja N, osetljivosti sorte, uništavanjem korova, uništavanjem prirodnih neprijatelja, ali i usled brzog prilagođavanja pesticidima. Zaštitu od kruškine buve je najbolje sprovesti u početnim fazama razvoja kako bi se izbegle velike štete koje može da izazove. Kada nastupe prvi topli dani i temperatura bude oko 10 Celzijusovih stepeni prezimljujuće forme kruškine buve izlaze iz skrovitih mesta i polažu jaja, treba sprovesti zimsko tretiranje kombinacijom insekticida (piretroidi) i mineralnog ulja. U toku vegetacije i u zavisnosti od razvojnog stadijuma kruškine buve koriste se različiti insekticidi.
– Zaštita je kompleksna i kontinuirana tokom cele godine, u cilju držanja populacije pod kontrolom. Važno je pratiti dinamiku leta i suzbijanje započeti pre formiranja kolonija i lučenja medne rose – naglašava Mujakić i ističe da su pored hemijskih mera značajne i agrotehničke koje podrazumevaju izbor manje bujnih sorti prilikom podizanja zasada, kontrolisano đubrenje azotom, letnja zelena rezidba, radi bolje osvetljenosti i provetrenosti krošnje, zalivanje samo kada je neophodno radi kontrole prirasta stabla.
Tekst i foto: Gordana Nastić
