Više cene električne energije i gasa navele su poljoprivrednike da razmišljaju o biomasi kao energentu. Suša je ove godine smanjila prinos useva, pa je na njivama manje i žetvenih ostataka. Kad ne ostane na njivi, poljoprivrednici biomasu najviše koriste u stočarstvu.
Nema organizovanog otkupa žetvenih ostataka iz atara Žablja za pelet ili za biogasna postrojenja, kaže poljoprivrednik Ivan Kapetanov. Sve se iskoristi za stočarstvo ili se zaore.
– Mi našu slamu dajemo lokalnim stočarima. Oni nama daju stajsko đubrivo, jer mi sami ne držimo stoku. Ne bavimo se time dugi niz godina. Tako da je neka kompenzacija – kaže Ivan Kapetanov, poljoprivrednik iz Žablja.
Trenutno imamo 34 biogasna postrojenja za struju koja uglavnom koriste silažu i stajsko đubrivo. Instalirana snaga im je 33 megavata godišnje. Ta tehnologija je prilagođena farmama. Postoji i alternativa koja troši slamu i suve ostatke sa njive uz korišćenje industrijskih tehnologija.
– Vabio tehnologija ne treba stajnjak uopšte, može da koristi samo slamu. Recimo sedam hiljada tona slame nam je potrebno za jedan megavat. Za farmerske biogasne tehnologije potrebno je za jedan megavat do 17.000 tona silaže i nekoliko hiljada tona različitog stajnjaka – navodi Duško Bošković iz preduzeća „Vabio holding“ Srbija.
Biomasa je kabasta, pa je prevoz do pogona prerade preko 50 kilometara – trošak.
– Da bi biomasa mogla da se prevozi na adekvatan način, da bi to bilo isplativo na prvi način, mi moramo da imamo posebna specijalizovana vozila koja podrazumevaju prevoz količine veće od dvadeset tona, što je danas karakteristično – ističe Nataša Rubežić, predsednica Nacionalne asocijacije za biomasu.
Biomasa će dobiti na značaju tek kada poraste cena električne energije, što će se neminovno desiti, procena je učesnika konferencije o obnovljivim izvorima enrgije koja je održana u Novom Sadu.
– Paralelno sa produkcijom biomase kao energenta moramo da podižemo sistem pristupa zelenom novcu i pristupa finansiranju opreme i infrastrukture koja je potrebna za korišćenje biomase – naglašava Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije.
Sa 3,5 miliona hektara obradivih površina za ratarstvo u Srbiji ostane više od 12,5 miliona tona biomase.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
