Jedna veoma interesantna grmolika biljka srebrnosive boje, može se gajiti i u našim uslovima. To je Calocephalus brownii (kalocefalus), uspravna biljka visoka oko pola metra, s padajućim donjim grančicama. Listići su joj sivkasti, sitni i igličasti. Cvetići su loptasti u početku sivi, a kasnije dobiju ružičastu nijansu.
Razmnožava se reznicama koje se skidaju s matične biljke unete u zastakljenu terasu pre mrazeva. Vršne reznice se zabadaju u peskoviti supstrat na temperaturi od oko 20 stepeni. Ožiljavanje obično traje petnaestak dana. Zatim se sade u manje saksije, a desetak dana kasnije temperatura se snižava za nekoliko stepeni. Orezuju se vršni delovi radi boljeg bokorenja. Do sredine aprila biljke se izlažu hladnom tretmanu (temperatura u prostoriji 10–15 stepeni), a potom započinje sadnja. Obično se stavlja više biljaka u veće saksije,koje se iznose u baštu kad prođe opasnost od mrazeva.
Srebrna kiša voli sunčana mesta i umereno zalivanje. Varijetet “silver” izrazito srebrne boje izvanredan je za kombinovanu sadnju s drugim vrstama u visećim korpama, većim posudama i žarinijerama. Efektno deluje sa plavom salvijom (Salvia farinaceae) i crvenom (S. splendens “fuego”).
Lepota srebrne kiše dolazi do izražaja u kamenjarima, ali i u bašti sa nižim i višim cvetnim vrstama kao što su lupinusi (trajnice prirodnih vrtova), prelepih cvetova koji podsećaju na sveće. Veoma se lepo kombinuje sa delfinijumima koji se mogu videti u svim tonovima plave boje. Zanimljive kombinacije daju i afričke margarete, cvetova raznih boja i nijansi.
D.R.
Dobro jutro broj 540 – April 2017.
