Kiša koja je padala predhodnih dana na kratko je prekinula žetvu pšenice u Srednjem Banatu gde je jesenas ovaj usev posejan na oko 55.000 hektara. Poljoprivrednici kažu da je suša uzela svoj danak, te da je rod ispod proseka – od 5 do 5,5 tona po hektaru. S’ druge strane, kako kažu Banaćani, kvalitet je dobar, i hektolitarska masa i procenat sirovih proteina.
Odgovor na pitanje, kako se može oceniti ova proizvodna godina kada je reč o strnim žitima, potražili smo u PSS Zrenjanin.
Na samom kraju proizvodne godine, kada je reč o pšenici i ostalim strnim žitima, može se reći da je za svoj početni razvoj na području Srednjeg Banata pšenica imala dosta povoljne uslove, ocenjuje Zorica Rajačić, iz PSS Zrenjanin. Tu se misli, kako kaže ona, na fazu nicanja, bokorenja i sve do aprila kada je već bio evidentan nedostatak padavina tokom prvih meseci ove godine. Na njivama ovog regiona januara, februara i marta zabeležen je nedostatak vode. U aprilu je situacija blago popravljena, pa su pšenice dobro isklasale. Ali, opet je usledio period sa nedostatakom padavina.
– Moram da kažem da situacija nije ista na području celog regiona. Klimatske promene već godinama unazad utiču na to da u pojedinim područjim kiša redovno pada i tamo pšenice izgledaju odlično tako da već na početku žetve očekujemo vrhunske prinose. S’ druge strane, veliki bro njiva nije dobijao kišu i tu je pšenica gubila lisnu masu, sekundarni izdanci su se sušili i polako podgorevali. Sem toga, visoke temperature vazduha koje su prelazile i 30 stepeni, nikako ne pogoduju ovom usevu ni u fazi formiranja zrna ni u njegovom nalivanju, objašnjava Rajačićeva.
Veoma slična situacija bila je, kako kaže, i sa ječmom pa je na velikom broju parcela došlo do poleganja ove žitarice. Kao razlog Rajačićeva navodi olujni vetar koji je u većini slučajeva bio praćen i gradom.
Dipl. ing. zaštite bilja u PIS Zrenjanin, Snežana Parađenović, kaže da nije bilo pitanje da li je trebalo sprovoditi tretmane ili ne, već čime i kad ih treba raditi.
-Usevi na kojima su primenjene adekvatne mere nege onako kako je to struka zahtevala, daju veće prinose. Različit je bio i intenzitet uslova za razvoj biljnih bolesti, a na to su uticali različiti meteorološki uslovi poput padavina i temperatura vazduha. Primera radi, tokom aprila zabeležena je mala količina padavina praćena visokim temperaturama vazduha što predstavlja idealne uslove za pojavu bolesti, kaže Parađenovićeva.
Ona napominje da je u tom periodu bila prisutna siva pegavost, pepelnica i žuta mrka pegavost na pšenici. Kasnije se izdvojila žuto-mrka pegavost koja prouzrokuje Pyrenophora tritici-repentis čiji temperaturni opseg je između 10 i 30, sa optimumom od 20 stepeni i ona je pravila najveće probleme u proizvodnji pšenice. Kod ječma je takođe bila prisutna mrežasta pegavost, a to su dve bolesti koje limitiraju proizvodnju, tim pre što se prenose semenom i mogu se naći i na samom klasu.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
