Do sada smo uglavnom jeli sremuš u svežem stanju, kao salatu ili dodatak salatama. Koristili da kao pesto ili namaz, a otkrili smo da postoji sremuš i kao suvi začin. Pravi ga Nataša Močić iz Zemuna, inače pasionirana gljivarka.
– Sremuš ide kao namaz ili pesto. Međutim problem kod toga je taj neprijatan zadah na beli luk koji se javlja posle konzumacije. A sremuš kao začin je fenomenalan jer pojačava ukus i aromu jelu. Može da se dodaje u sve, od prženog mesa, preko namaza, do gulaša, paprikaša, rižota. Bukvalno sve što kuvaš on poboljšava dejstvo jela – otkriva Nataša za Dobro jutro, napominjući da je kod začina više gastronomska varijanta nego lekovita kao u ostalim oblicima.
-Ako pričamo o lekovitom svojstvu sremuša ono se čuva u tinkturama. Pritom kad se sremuš bere on se automatski potapa u alkohol da bi sačuvao svojstva i lekovitost. Što se tiče začina, kod njega se ne ide na lekovitu varijantu nego na gastronomsku – a taj začin za gastronomsko uživanje dobija se sušenjem i dodavanjem malog procenta soli.
-To je sveži sremuš koji se bere u prirodi, suši se, melje se i dodaje mu se malo soli. Sremuš povlači vlagu i ta so čuva da on ne povuče vlagu, već da ostane u praškastoj strukturi – objašnjava Nataša koja sremuš suši na provetrenom mestu, bez vlage.
-Suši se na provetrenom mestu i ne sme da bude direktno izlaganje suncu, ali ne sme da bude ni vlažna prostorija – da bi se dobio kilogram suvog sremuša potrebno je nabrati od osam do jedanaest kilograma svežeg.
-Otprilike, razmera gljiva kao i bilja je, u zavisnosti od godine i toga koliko vlage ima, od osam do jedanaest kilograma svežeg je kilo suvoga – rekla je Nataša Močić za Dobro jutro.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
