Čak i stari Rimljani su poznavali tajne divljeg medveđeg luka ili sremuša. Sezoni sremuša smo sve bliži. To je samonikla biljka koja je do pre neku godinu bila neopravdano zapostavljena. Sremuš je apsolutni dar prirode, hrana, lek i začin, koji zovu i „ubica“ otrova.
Sezona sremuša počinje u proleće, a april i maj su pravi „meseci sremuša“.
Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Momčilo Antonijević, novinar i narodni travar, istakao je da je prvi sremuš već stigao. Već dve tri nedelje ga ima na pijacama.
„U ranim prolećnim mesecima koristi se list sremuša dok biljka ne procveta, tada lekovita svojstva nestaju. Sremuš treba koristiti svakog dana, kada je svež. On sadrži etarska ulja, sadrži alin, kao beli luk. Lep je u salatama“, istakao je travar.
„Važan je za čišćenje organizma. Zato se zove medveđi luk, jer medved kada se probudi iz zimskog sna prvo pojede sremuš. Dobar je protiv infekcija gornjeg respiratornog trakta. Utiče na viruse, snažan je antiseptik i stimuliše imuni sistem“, navodi Momčilo Antonijević.
Ističe da se koren koristi u avgustu, i da je važan za organe za varenje, a blagotvorno deluje i na kardiovaskularni sistem.
Poboljšava cirkulaciju, i preventivan je za srčane udare.
Napominje da je dobro uzimati i kapi od sremuša dok postoji i ulje od sremuša, koje se koristi u kulinarstvu.
„Važno je istaći da kada se bere u prirodi, treba voditi računa da se ne pomeša sa đurđevkom, koji nije biljka za kućnu upotrebu. Lako ih je razlikovati, jer listovi sremuša mirišu na beli luk“, savetuje travar.
Izvor: RTS
Foto: Sremus.com
