Veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto, ali i da će na lepo vreme morati još da se pričeka ukoliko tog dana medved odbije da napusti svoj brlog i nastavi da spava, umesto da skine krmelje sa očiju. Za ovaj crkveni praznik koji „pada“ 15. februara, vezano je i i mnogo drugih običaja i verovanja.
Kažu da se na osnovu vremenskim prilika i ponašanja šumskog zverinja na taj dan, može predvideti kakvo nas vreme očekuje u narednom periodu.
– Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medved se uplašen od sopstvene senke vrati u zimki san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako je oblačno i medved ne vidi senku, i izađe iz skrovišta da u prirodi traži hranu, zima je gotova – kažu u selima Starog Vlaha.
Usled globalnog otopljenja ili nečeg drugog, o čemu se naučnici još spore, sve manje je razlike između pojedinih godišnjih doba, pa su i predviđanja vremenskih prilika na osnovu pojava u prirodi sve nepouzdanija. Poslednjih godina uzjogunili su se i medvedi, pa ih sve manje zimu provodi u dubokom snu.
– Na Jadovniku smo poslednjih godina tragove mrkih medveda nalazili tokom svih godišnjih doba, čak i zimi, u decembru, januaru i februaru, a snimile su ih i nadzorne kamere na hranilištu na Kašanu na koje redovno iznosimo kukuruz, uginule životinje i klanični otpad za beloglave supove i druge šumske životinje. To su najčešće mladi medvedi koji se ne pripreme na vreme za zimu, već se i dalje kreću i traže hranu. Dosta je i starijih medveda koji kada osete nadolazeći talas hladnoće i padavine, naprave privremeni brlog, boravi u njemu jedno vreme i kad sve prođe, nastave dalje – kaže za „Dobro jutro“ Vjekoslav Joksimović iz Prijepolja, osnivač Udruženja „Jadovnik-oaza netaknute prirode“.
Sretenje je inače jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, u narodu je od pamtiveka bio poštovan i za njega su vezana mnogi običaji. Jedan je da se na ovaj praznik pale sveće, jer se veruje da njihov plamen štiti kuću od groma i drugih nesreća. Takođe, valja odneti nekoliko sveća u crkvu da se osveštaju, i te sveće se kasnije čuvaju u kući i pale samo u slučaju neke nevolje, ako se razboli neko od ukućana ili brav iz stada i druga domaća životinja, jer se veruje da njen plamen i dim momentalno leče.
Dosta verovanja vezano je i za ljubavni život mladih, a jedno od njih kaže i da će mladencima koji se venčaju na ovaj dan brak trajati kratko.
– Mlade devojke treba da na Sretenje paze koga će ujutru prvog sresti, jer će im mladoženja biti po izgledu i karakteru sličan toj osobi. Prema drugom verovanju, ukoliko žele dug i skladan brak, mladenci ni bi trebalo da se venčavaju na ovaj dan. Navodno, vrapci na Sretenje prave svoje svadbeno veselje i taj dan su najglasniji i najbučniji, a pošto oni ne žive dugo, brak im traje kratko, pa će, kako se veruje, i mladenci koji se venčaju na ovaj dan kratko uživati u bračnoj idili – kaže gorštak Neđo Grujičić, iz Negbine na Murtenici kod Nove Varoši.
Tekst: Željko Dulanović
Foto: Freepik
