Sretenje se slavi četrdesetog dana po Božiću, 15. februara, i u pravoslavlju se obeležava kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Na ruke ga je primio starac Simeon Pravedni, a vest o tome objavila je sveta Ana.
Prvi susret pod svodovima jerusalimskog hrama novorođenog Mesije i pravednog starca, svetog Simeona, slavi se dan kasnije, 16. februara i malobrojnim porodicama u Srbiji je to krsna slava. Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika, a sama reč označava susret, na koji se dugo čekalo.
Određen da živi kako bi svedočio
Legenda o sretenju starca koji je život proveo čekajući da Isusa Hrista drži na svojim rukama počinje skoro tri veka ranije. Simeon Pravedni ili Simeon Bogoprimac bio je hrišćanski svetitelj koji je, prema predanju, određen da živi kako bi bio svedok rođenja Isusa Hrista, spasitelja čovečanstva.
Za vreme misirskog cara Ptolomeja Filadelfa, Simeon je bio izabran kao jedan od Sedamdesetorice najmudrijih u Izraelu, kojima je bio poveren posao prevođenja Biblije sa jevrejskog na grčki jezik. Savesno je radio svoj posao, kojem je bio vičan. Međutim, prilikom prevođenja knjige Proroka Isaije došao do dela proročanstva:
-Evo devojka će zatrudnjeti i rodiće sina.
Simeon se zbunio, misleći da je greška, pa je uzeo nož da istruže reč „deva“ i zameni je rečju „mlada žena“. Ali, u tom trenutku Simeonu se javio anđeo Božji, kako bi ga odvratio od te namere. Reče mu da je proročanstvo istinito, da nije greška u pisanju i zadrža mu ruku:
-Veruj napisanom – reče mu anđeo.
Kako bi mu dokazao da je ispisana reč tačna i da nije greška u pisanju, odredi da će po Božijoj volji živeti, dok se lično ne uveri da je deva rodila Mesiju.
Prema legendi, živeo je 360 godina
Pravedni Simeon ostavi neizmenjeno proročanstvo prilikom prevođenja, obradovavši se glasu s neba. Zahvalio se gospodu što je baš njega udostojio takvog obećanja.
Kada je Bogorodica donela u jerusalimski hram Mladenca Isusa, Simeonu koji je tada već bio star i sed, javio se Duh Božji i rekao mu da je vreme za susret. U hramu je Bogorodicu i Mladenca prepoznao po oreolu i tada je pravedni starac s radošću uzeo na ruke Hrista 40 – og dana po njegovom rođenju:
Gle, ovaj leži, da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti……Sad otpuštaš u miru slugu svojega. Gospode, po riječi svojoj, jer videše oči moje spasenje tvoje.
Simeon je posle ovog susreta mogao mirno da umre, a uz njegovo ime dodato je Bogoprimac, jer je primio Boga na ruke. Prema legendi, u času smrti imao je 360 godina.
Vest o susretu Simeona i Bogomladenca objavila je proročica Ana, Fanuilova ćerka, koja se zatekla u hramu. I sama je videla Hrista i tu vest objavila narodu. U tom času imala je osamdesetčetiri godine, i molitvama i postom je služila Bogu. Zbog njene predanosti, bila je pozvana i udostojena da na Sretenje vidi očekivanog Mesiju Isusa Hrista i objavi to svima koji su čekali spasenje u Jerusalimu.
Simeon Bogoprimac sahranjen je prvobitno u Katamonasu, u uglednom delu Jerusalima, ali danas njegove mošti počivaju u bivšoj Jugoslaviji. Naime, neimenovani krstaš ili mletački vitez je u 13. veku prenosio mošti iz Jerusalima u Veneciju, ali ga je u tome omela morska oluja u Zadru. Krstaš se razboleo i ubrzo umro u luci, dok je čekao da se lađa popravi. Tako su mošti ostale u crkvi svetog Šimuna i čuvaju se u bogato ukrašenoj škrinji, koju je 1377. godine naručila ugarska kraljica Elizabeta. Škrinju iznad glavnog oltara drže dva barokna anđela izlivena u bronzi, i proglašena je kulturno- istorijskim dobrom nulte kategorije.
Unutar škrinje, u kristalnom staklu je mumificirano telo svetog Simeon Bogoprimca prekriveno platnom izvezenim biserima. To je bio dar srpskog despota Đurađa Brankovića. Deo moštiju je 2010. godine vraćen u Jerusalim.
Piše: Biljana Nenković
