U Srbiji je u poslednjih nekoliko godina proizvodnja maline u padu, što znači da je ima na oko 10 hiljada hektara, možda i manje od toga. Uzrok su niska cena otkupa, poskupljenje goriva, repromaterijala, povišena cena radne snage i hemijskih sredstava.
– Problemi u primarnoj proizvodnji postoje zbog sve izraženijih klimatskih promena, bolesti, štetočina u zasadima maline, ali je i ukupna situacija kod nas u proizvodnji malina inicirana ekonomskom destimulacijom. Zbog toga malinari stalno vagaju da li da nastave sa manjim ulaganjima ili da odustanu od proizvodnje. Osim velikih ulaganja problem je i sa kvalitetnom radnom snagom, jer je kvalitetan berač nekada mogao da ubere i do 70 kilograma, a u današnje vreme do 40. Kada je cena maline niska, a berač manje ubere, on ne može ni sebe da otplati – objasnio je dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, naglašavajući da je pored svega problem i kvalitetni sertifikovani sadni materijal, u čijem nedostatku ga naši poljoprivrednici uvoze, što se nije pokazalo dobro.
– Kod nas se uvozi dosta nekvalitetnog sadnog materijala maline, i nije se vodilo računa o sortnoj identičnosti. Veliki broj naših proizvođača je u prethodnom periodu imao probleme zbog uvezenog sadnog materijala iz Poljske. U pitanju su sadnice fertodija koja je izgubila svoje samosvojne sortne karakteristike. Podignuti su zasadi sa tim sadnim materijalom, i najveći problem je izostanak roda, a tamo gde ga je i bilo plodovi si bili sitni. Sve je to rezultat nekontrolisanog umnožavanja sadnog materijala maline u laboratorijama, gde je zbog izloženosti hormonima došlo do gubitka sortne identičnosti. Zbog svih problema malinari bi trebalo da povedu računa o sadnom materijalu i najbolje bi bilo da se obrate Institutu u Čačku, koji proizvodi kalitetan sertifikovani sadnni materijal. Upotreba tog materijala bi bila naša prednost, jer je na svetskom tržištu deficit kvalitetne maline, a ovaj sadni materijal je uvek rasprodat i njegova sadnja po pravilu kreće u proleće, iako stručnjaci preporučuju da to bude u jesen.
– Na svetkom tržištu u proizvodnji maline podbacili su Poljaci i Ukrajinci za više od 50 posto, a mi smo imali 47 hiljada tona, dok je višedecenijski prosek bio 60 do 80 tona. Sve količine proizvedene maline su realizovane, tako da je na tržištu trenutno deficit ovog voća i to nama ide na ruku. Međutim, problem je kod naših hladnjačara koji su u teškom stanju jer je dobar deo njih u stečaju i mnogi se pitaju kako će ući u novu sezonu. Ono što je dobro je da se pojavljuju stari kupci, dobro znani ali ima i novih, što daje nadu našim proizvođačima – zaključuje doktor Aleksandar Leposavić.
Priredila: Zorica Dragojević
Izvor: Čačanski glas
