Rana proizvodnja rasada predstavlja jedan od ključnih koraka u savremenoj povrtarskoj proizvodnji, jer direktno utiče na kvalitet biljaka, vreme berbe i konačan prinos. Pravilna setva, odgovarajući uslovi u plastenicima i kvalitetan rasad čine osnovu uspešnog početka proizvodnog ciklusa. O tim temama, iz ugla dugogodišnje prakse i stručnog znanja, govori Stefan Perić, diplomirani inženjer poljoprivrede i vlasnik Agrohemije SEED iz Brestovca, koji za “Dobro jutro” objašnjava šta podrazumeva rana proizvodnja rasada, kada je pravo vreme za setvu i na šta proizvođači treba posebno da obrate pažnju.
– Rana proizvodnja rasada znači setvu povrća u zatvorenom prostoru. To je proizvodnja u plastenicima, uglavnom uz neko dogrevanje, i upravo se to smatra ranom proizvodnjom.
Na pitanje kada je idealno započeti ranu setvu u zatvorenom prostoru, ističe da to zavisi od više faktora:
– Sve zavisi od povrća koje se gaji, ali bi trebalo sigurno dve nedelje nakon poslednjeg mraza krenuti sa ranom setvom u plastenicima. Naravno, u zavisnosti od agrotehničkih mera, zaštite plastenika i toga da li ima dogrevanja ili ne, mraz može biti manje ili više opasan. Kod nas neki proizvođači rade rasađivanje u plastenicima čak i u februaru. U optimalnim uslovima, klijanje povrća, u zavisnosti od vrste, traje od dva do deset dana. Ako je temperatura niža od preporučene, period klijanja je duži, a seme podložnije propadanju – ističe on.
Pravovremenu setvu smatra ključnom za uspeh proizvodnje:
– Važna je zato što se dobija idealan i stabilan rasad, a biljke tada budu spremne i kvalitetne za rasađivanje u plastenicima. Najbitnije je da se krene od dobrog odabira semena. Zatim je potreban kvalitetan supstrat, pravilna gustina setve kako bi se dobio dobar rasad i umereno zalivanje. Kada ima previše vode, biljke znaju da “pobegnu”. Moja preporuka je da se rasad, kao i u većini sveta, kupuje od proverenih proizvođača. Čak 95 odsto ljudi kupuje rasad, jer se tako obezbeđuje siguran početak proizvodnje.
Kada je reč o setvi van preporučenih termina, upozorava na moguće posledice:
– Mogu se sejati i ranije ili kasnije, ali tada postoji rizik da rasad bude slab ili da berba kasni. Biljke koje se seju ranije, u hladnim i nestandardnim uslovima, kasnije daju manji prinos.
Na kraju Stefan objašnjava zašto je važno presaditi rasad u veće posude ako preraste početne kontejnere:
– Rasad se proizvodi u malim kontejnerima, gde u jednom može da stane i oko 300 biljaka. Svaka biljka ima malu ćeliju u kojoj ima hrane za otprilike 20 dana. Kada tu hranu iskoristi, posle 25 do 30 dana, mora se presaditi u veću saksiju ili veći kontejner. Tako biljka dobija više hrane, izbegava se zastarelost rasada i dobija se stabilniji, kvalitetniji rasad. Dužina rasadničke proizvodnje za papriku, patlidžan i paradajz je od 40 do 70 dana, za krastavac oko 25 dana, a za kupusnjače od mesec do mesec ipo dana, najviše pedeset – zaključuje Perić.
Tekst: Dijana Maksimović
Bitno je i osvetljenje
Da bi se skratilo vreme proizvodnje rasada potrebno je imati dobro osvetljenje. Za papriku i paradajz najbolje bi bilo da prirodno i veštačko osvetljenje traju od 16 do 18 sati, a za krastavac od 14 do 16 sati.
