Stočna repica koju obično zovemo perko po spoljnjem izgledu dosta liči na uljanu repicu, ali su biljke znatno bogatije lisnom masom. Raste u visinu 80 – 120 cm,a u povoljmim uslovima i više. Stablo se grana, listovi su široki, nabrani velike površine sa nazubljenim rubovima.
Perko je biljka prohladnih, poluvlažnih i vlažnih terena i uspeva svuda gde i uljana repica. Optimalna temperatura za rast i razvoj je 16 – 20 °C.Dobro podnosi niske temperature ( – 25 °C ), naročito ako su biljke dobro pripremljene za zimu. Do izmrzavanja može doći ako se biljke poseju krajem septembra i tokom oktobra
Dobre prinose daje na dubokim, plodnim i neutralnim zemljištima. Najbolji predusevi su rani krompir, rano povrće, strnine. Dobar je predusev za strna žita, naročito za ozimi ječam koji se seje nešto ranije. Biljka Perko dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i osokom.
Na srednje plodnim zemljištima treba uneti 30 – 40 t/ha stajnjaka, 80 – 100 kg/ha N, 60 – 80 kg/ha K. Stajnjak i 2/3 PK uneti pod osnovnu obradu,a ostatak PK đubriva zajedno sa 1/2 N uneti pod površinsku priprmu zemljišta. Drugi deo N daje se u vidu prihranjivanja.
Seje se od ranog proleća pa sve do sredine septembra. Setva se obavlja vrstačno na međurednom rastojanju od 15 cm – 18 cm a u redu na 6 – 12 cm. Dubina setve 2 – 3 cm sa količinom od semena 12 – 15 kg/ha. Nakon setve povaljati zemljište ako nije previše vlažno. Setva može biti u smeši sa nekom žitaricom ako se planira siliranje zelene krme.
Od mera nege treba vršiti zaštitu od korova, bolesti, štetočina, prihraniti azotom kad dobiju par prvih listova i posle svakog otkosa. Ukoliko se perko koristi kao glavni usev, daje u toku vegetacije 2 – 3 otkosa. Kod rane jesenje setve, jedan usev se skida u jesen, a drugi rano u proleće u fazi punog cvetanja. Kosidba se u jesen obavlja na visini od 7 cm da bi se omogućila što bolja regeneracija i što uspešnije prezimljavanje biljaka.
R.D.J.
