Paprika se rasađuje kada se zemljište dovoljno zagreje i kada nema opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva. To je u našim uslovima od početka pa do kraja maja . Veoma je važno pre rasađivanja uraditi kaljenje rasada, smanjiti zalivanje a povećati provetrenost. Dobri rezultati se postižu kada se pred rasađivanje biljke zaliju kalijum- sulfatom , što povećava njihovu otpornost. Biljke se sade do kotiledona.
Paprika je veliki potrošač vode i hranjiva. da bi se biljke primile potrebna je vlaga, kao i u fazi cvetanja i porasta plodova. Ali kada se zemljište prevlaži biljke žute i listovi opadaju. Ako je zemljište suvo potrebno ga je zaliti, dva do tri dana pre same sadnje i to u količini 20-30l m2. Kada se zemljište prosuši početi sadnju. Lakša zemljišta zahtevaju veće količine vode.
Ako se paprika ne sadi na foliji veoma je važno kultiviranje, razbijanje pokorice. Prva dva kultiviranja ne smeju biti dublja od 5 cm.
Potrebe za hranjivima su velike. U jesen se đubri sa stajnjakom 40t/ha i NPK 7:14:26 ili slične formulacije u količini 200-300 kg/ha. Predsetveno se preporučuje đubrivo 16:16:16 u količini 500-600 kg/ha, zavisno od hranjiva u zemljištu (što se utvrđuje agrohemijskom analizom). U prvim fazama, nakon primanja biljaka potreban je fosfor za ukorenjavanje (vodotopivo đubrivo) 10:40:10 ili 12:48:6 + Me u količini 25 kg/ha u jedno ili dva ponavljanja. Sa porastom lisne mase prihrana se obavlja sa đubrivom uravnoteženog odnosa elemenata 20:20:20 u nekoliko ponavljanja u količini 25-30 kg/ha. Porast i početak sazrevanja plodova đubriva 2:1:3, npr. 15:5:35 u količini 15-25 kg/ha. Faza sazrevanja i berbe plodova prihrana kalijumovim đubrivima 10:10:40. Od početka formiranja plodova pa do kraja vegetacije prihrana folijarna sa kalcijumom na svakih 7-10 dana. Ne preporučuje se sadnja na parcelama posle paradajza i krompira.
Piše: Mira Miljković, PSSS Srbije
