Насловна РАЗНО Шта нас чека у овој години: суша и скок цена хране

Шта нас чека у овој години: суша и скок цена хране

20

Претходна година је за пољопривреду била чудна. С једне стране суша је узимала данак приносима, с друге стране цене хране су расле. Род је подбацио, а извоз порастао, тачније зарада од продаје пољопривредно-прехрамбених производа на иностраном тржишту. Премашила је пет милијарди долара, што није забележено у последњих двадесетак година.

Иако се у први мах чинило да година неће бити добра за пољопривреднике, 2021. многе је позитивно изненадила. Душан Радановић из Чуруга, мастер економиста са стадом од 450 оваца, сматра да је лане овчарство било најисплативија грана сточарства.

-Мислим на моменталну цену јагњади која се креће до 350 динара са ПДВ-ом коју плаћају откупљивачи. Поређења ради, прошле године у овом моменту, ценовна разлика је неких 150 динара, каже пољопривредник из Чуруга Душан Радановић.

Због суше, знатно су пали приноси шљиве и вишње. У ратарству су највише страдали кукуруз и соја, али им је цена расла. Кукуруз је поскупео готово за трећину, соја за чак 60 посто.

-Долазим са терена који има изузетно сушан и песковит терен, тако да су нам приноси баш били доста лоши. Цена је поправила мало ситуацију, али не може да покрије губитак који је настао због слабог рода, напоменуо је  пољопривредник из Гардиноваца Ђорђе Бечелић.

Пољопривредници који су чували пшеницу при крају године могли су да зараде и до 40 одсто више него у време жетве. Стручњаци верују да ће их то мотивисати да више сеју декларисано семе, јер га тренутно користе на половини њива. Са тзв. семеном са тавана нисмо конкурентни у извозу.

-Ми имамо проблем са квалитетом. Ове године смо имали доста разговора са компанијама из региона због ширења берзе на тржиште региона. И управо као највећи проблем српског тржишта, српске пшенице, издвајају квалитет, каже Милош Јањић са Продуктне берзе Нови Сад.

Држава обећава улагање у системе за наводњавање

У 2021. пољопривреда је због суше забележила пад производње од пет посто. Како у наредним годинама недостатак падавина не би десетковао род, држава обећава да ће наставити да улаже у системе за наводњавање. Активни су пројекти 60–70 милиона евра. Требало би да омогуће заливање додатних 150.000 хектара, и тада бисмо наводњавали више од пет одсто укупних површина у земљи.

-Они су опремљени да могу да буду двонаменски. Не само да могу да буду за одводњавање, него и за наводњавање. Држава поред тога даје и новац, 50 одсто поврата за системе за наводњавање. За тифоне, пумпе, црева… То је посао државе да обезбеди линијску инфраструктуру и да помогне пољопривредним произвођачима да то што је направљено да могу да искористе за наводњавање својих пољопривредних површина, истакао је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Упркос паду приноса и извозу око 4 посто мање количине, од извоза пољопривредних производа зарађено је више него било које године у протекле две деценије. То је искључиво резултат скока цене хране у целом свету.

-Оне чине половину – 52 посто укупног извоза. Пале су количински за шест посто, док је вредност извоза повећана за 23 посто. Када говоримо о воћу, које је друга категорија по значају, ту је још занимљивија ситуација: пад је био око три посто, док је вредносно извоз већи чак за 66 посто. Ако говоримо о томе ко је најбоље прошао, делом су то произвођачи, делом трговине. С друге стране, неко је то морао да плати – то су потрошачи. Они су поднели тај поремећај који је забележен лане, рекао је Иван Николић са Економског института.

Међутим, сада су на удару поскупљења и пољопривредници процењују да ће због високе цене и несташице минералних ђубрива, половину добити из прошле године уложити у репроматеријал за предстојећу сетву.

Извор: РТС