Nalazimo se u vremenu vrlo krupnih klimatskih promena. Ukoliko se osvrnemo na prethodne dve godine po podacima smo u 2024. godini imali s jedne strane jedno od najranijih kretanja vegetacije, gde je krajem februara već kajsija cvetala u čačanskom kraju, ali nažalost i jedan od najkasnijih mrazeva 20. aprila kad su temperature bile od -2 do -4 stepena i to u dugom trajanju od 4 do 5 sati u našem kraju.

– Samo nakon godinu dana imali smo jedan od najranijih hladnih talasa, odnosno 2 i 3. oktobra 2025. godine smo imali obilne snežne padavine, čak i na nadmorskim visinama u okolini Čačka na 250 m . Znači da smo samo za godinu dana imali dva vrlo izražena ekstrema, na žalost sa tim moramo  živeti i boriti se – rekao je dr Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta u Čačku, čiji su stručnjaci pratili vremenske prilike pomoću meteorološke stanice u jednom kompleksu voćnjaka u blizini Čačka.

– Iskoristili smo meteorološku stanicu kancelarije Alba logistik iz Čačka, savetodavstvo je postavilo u jednom kompleksu voćnjaka koji se nalazi 10 km severozapadno od Čačka, na 410 m nadmorske visine. Konkretno mi smo posmatrali šljivu, trešnju i višnju – posmatranje je bilo izuzetno zanimljivo, naročito usled naglog pada temperature i pojave kasnog mraza u martu 2025. godine.

– Mart 2025. godine u prvoj polovini je imao nekoliko jako toplih dana, pri čemu je vrhunac bio 15. marta, gde je ova meteo stanica pokazala da je bilo +25,8 stepeni. Taj dan pamtim po tome što u jutarnjim satima novosadske sorte kajsije nisu bile cvetale, kao kasnocvetne su sve bile u balon fazi, a u 12 časova sve su bile u punom cvetanju. Redak slučaj da u pola dana sve u potpunosti cveta. Na žalost posle ovoga došlo je do jednog vrlo hladnog talasa, sunovrata temperature koji je otišao 18. marta do -2,92, a sutradan do -5,93  i 19. marta do -3,8  pri čemu i dnevne temperature nisu prelazile 5 stepeni iznad nule. Tri veoma hladna dana su bila posle ovog 15. marta od 18 do 20. marta. Veoma je važna fenofaza u kojoj su se voćke našle – kajsija je pretrpela stopostotnu štetu, a ostale voćne sorte su različito reagovale na pojavu mraza.

– Kajsija se našla u fenofazi punog cvetanja i na žalost sa tako niskim temperaturama pretrpela skoro stoprocentnu štetu već u tim danima, međutim trešnja je se nalazila u fazama od vidljivo pojedinačni cvetni pupoljci zatvorenih zelenim čašićnim listićima, pa do početka balon faze. To su bile fenofaze u čačanskom kraju. Višnja oblačinska i šumadinka su se nalazile u fenofazama, otprilike, da su vidljivi ti cvetni pupoljci pojedinačno formirani, ali još uvek zatvoreni zelenim čašičnim listićima – na brojanju štete pokazalo se koja je voća koliko stradala, a po prvim rezultatima trešnja je izgubila 60-90 procenata.

– Kada smo odradili brojanje štete pokazalo se da su sorte trešnje pretrpele već tada ogromne štete, koje  su se kretale, uglavnom kod većine sorti, od 60 do 90 procenata, mali broj sorti je imao manje štete. Uglavnom su sve sorte već u ovoj vazi imalo veću štetu. Nažalost usledili su dani lošeg oprašivanja, tako da je loš konačni rezultat. Što se tiče višnje, šumadinka je bila skoro bez štete, vrlo malo cvetova je imalo oštećenja u ovoj fazi, a kod oblačinske višnje već tada  je prebrojano da je preko 50 procenata izmrzlo. Oblačinska je za nas bila iznenađenje, ali to je bio prvi rezultat dva dana posle mraza. Na kraju se i potvrdilo, oblačinska višnja je imala tek poneki zalutati plod u toj krošnji kad je došao jun mesec, a šumadinka kao da nikakvu štetu nije imala od ovog mraza, iako je na brojanju i ona pokazala neku blagu štetu – da nije sve tako crno, da ima i pozitivnih dešavanja potvrdile su sorte šljive.

– Ono što je bilo pozitivno je da su se šljive čačanska lepotica i čačanska rodna nalazile u sličnim fazama, viljdivo pojedinačno formirani cvetni pupoljci zatvoreni zelenim čašičnim listićima, a ni jedan pupoljak u tom momentu kod šljive nismo našli da je izmrzao – ipak, nije se sve tu završilo. Usledio je i mraz u aprilu.

– Na žalost svedoci ste da tu nije bio kraj mukama. Mraz 15. marta je bio mraz koji je zatekao naše voće u ovoj fazi,  došlo je do klasičnog advekcijskog niskog advektivnog mraza koji je zahvatio veliki  deo Evrope, sedmog i osmog aprila. Svedeno na našu regiju pokazalo se da se sedmog aprila ceo Balkan nalazio  u novom hladnom talasu i osmog aprila takođe, gde su temperature u brdima išle do -8 i -9 stepeni, negde kažu i niže. Naša stanica kaže da je šestog aprila došlo do pada tempereture do nule, sedmog aprila se u jutarnjim satima spupstila temperatura u šest časova do -2, a osmog aprila smo imali 0 već  uveče u 20.00. Do jutra se spustila i do -4, a ulazi u plus  u 08.00 ujutro. Ovo je bilo što se tiče podataka sa meteo stanice baš poražavajuće, odnosno 12 časova ispod nule. Od osam uveče do osam ujutro. Ono što se nismo nadali je da je od ponoći do šest ujutru bilo šest sati sa temperaturom nižom od -3 stepena. Devetog je bio još jedan mraz manjeg intenziteta do -1 stepen. Posledice su da je šljivu, koja je u onom prvom mrazu opstala, zateklo u fazama: čačanska lepotica kraj cvetanja sve latice opale, čačanska rodna se nalazila u fazi početka precvetavanja, sorta nada i stenlej, koje smatraju kasnocvetnim, se nalaze u fazi punog cvetanja do početka opadanja prvih latica. Na brojanju devetog aprila imamo situaciju ni tamo, ni vamo. Kažu da kad šljiva obilno cveta, a obilno je cvetala te godine, dosta je da se 20-30 posto plodova zametne da imamo dobar rod.  Ovde se pokazalo na prvom brojanju da su manje više slični rezultati kod svih sorti. Nada i čačanska  rodna po 45 posto već tada pronađeno izmrzlih cvetova, a stenlej i čačanska lepotica malo preko 50 procenata – kada je crta podvučena bilo je iznenađenja, neka su bila neprijatna, a neka prijatna

– Kad se završilo sve i došlo do rodnosti podvukli smo crtu. Sorte trešnje tek poneki rod, bez obzira da li je manje ili više stradala od mraza. Poneki plod, prinos se nije mogao konstatovati. Oblačinska višnja isto, poneki plod. Šumadinka totalna rodnost, na granici prerodevanja gde je lošije orezana. Čačanska lepotica  je imala prinos do 30 posto, čačanska rodna 50 procenata od punog roda praćena odličnim kvalitetom, a stenlej totalni prerod. Za nas je to bilo iznenađenje jer se šljiva stenlej vodi kao osetljiva, a oblačinska višnja kao autohtona sorta se vodi kao otpornija. U generalnom zaključku smo to i naveli, negativno iznenađenje oblačinska višnja, zaista onako i za nas koji to pratimo godinama, pozitivno iznenađenje stenlej –  zaključio je dr Ivan Glišić.

Izvor: dr Ivan Glišić Agronomski fakultet u Čačku

Priredila i foto: Zorica Dragojević

Ni antifrost sistem nije pomogao – pitanje je zašto

Govori se da je orošavanje za sad najpouzdanija mera borbe protiv mraza. Međutim, mi imamo proizvođača kod koga je postavljen antifrost sistem i ni jednu kajsiju nije spasio. Ima antifrost sistem u zasadu gde se nalazi meteo stanica. On 20. aprila 2024. godine od mraza brani kajsiju koja je u fazi ploda, uključuje antifrost sistem od ponoći do jutra, sve po uputstvima dok su bile niske temperature, svi plodovi završavaju na zemlji. Ove 2025. godine uključuje u fazi punog cvetanja 15. marta, po mrazu koji je bio do -6, i isto ne uspeva da sačuva kajsiju, ni jedan plod. Pitanje je da li se koštičavo voće razlikuje od jabučastog kod koga je antifrost sistem pokazao dobre rezultate, da li se koštičavo razlikuje zbog morfologije cveta tog ploda koji se ne nalazi u čašici, već se nalazi plodić kao plodnik tučka, da li su neki drugi razlozi, možda uključivanje tog sistema kada i kako, uglavnom taj rezultat sa kajsijom je bio negativan.

Zašto je oblačinska više izmrzla na brdima u odnosu na depresiju?

– Prvi podaci 15. marta kažu da je u brdima bio klasičan zimski mraz, ovo je negde na 400 metara, a kako smo išli više u brda bilo je sve hladnije, -6, -7, -8, i mislim da je ona u tom momentu više izmrzla u prvoj fazi – objasnio je Glišić. U Blaznavi, kraj Topole, pokraj reke Jasenice oblačinska višnja je rodila 100 posto, na brdima je izmrzla. Osnovna razlika u tome je što je oblačinska višnja  na brdu bila u fazi bubrenja pupoljaka, a ona u toj fazi izmrzava na -6 stepeni. Pokraj Jasenice je bila u mirovanju i zato je opstala. Fenofaza je više odmakla u brdima. Ovo što se naziva advekcijskim mrazevima u brdima daje mnogo niže temperature, tri do četiri stepena nego u dolinama pored reka, za razliku od radijacijskih mrazeva koji imate pored reka i plus fenofaza je malo više odmakla.