Ovogodišnju sušu poljoprivrednici su dobro zapamtili. A kako jedno zlo nikada ne ide samo, višestruko skuplji repromaterijal, loš rod i otkupne cene koje ne prate cene inputa karakteristike su ove proizvodne godine. Kišu koja pada poslednjih dana žedna zemlja jedva je dočekala. Stručnjaci kažu da su se stekli uslovi za jesenju setvu. A da bi seme proklijalo i izraslo u zdravu biljku potrebni su znanje i veštine, odnosno kvalitetna predsetvna priprema zemljišta. Odgovore na postavljena pitanja dao je Vladimir Višacki, stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju.
1.Kako se postiže kvalitetna predsedtvena priprema sa aspekta odabira i pripreme mašina?
Kvalitetna predsetvena priprema zemljišta je formiranje rastresitog setvenog sloja zemljišta koji će omogućiti olakšano nicanje biljke usled male zapreminske mase zemljišta -300 do 800 kg/m3 i povećanog sadržaja vazduha. Sa druge strane, sloj ispod semena ne bi trebalo obrađivati budući da će se na taj način prekida prisustvo vlage koja se penje kapilarno iz dubljih slojeva. Rastresanjem ovog sloja dodatno se gubi vlaga. Povećana brzina kretanja od preko 10 km/h dovodi do boljeg rastresanja setvenog sloja. U praksi se koriste najčešće setvospremači dok se srednje teške i teške drljače vratile u upotrebu kod težih zemljišta. Rotacione drljače skoro da i nisu u upotrebi, a mogu veoma kvalitetno pripremiti zemljište lošijeg kvaliteta koje je ređe obrađivano i sa dosta žetvenih ostataka kakvo je najčešće državno zemšište uzeto u zakup. Verovatno da rotacionu drljaču ima smisla najviše koristiti kao mašinu za predsetvenu prirpremu kod srednje teških i teških zemljišta dok setvospremač koristiti kod lakih zemljišta. Glavna vodilja pri predsetvenoj pripremi jeste zahtevi kulture koja se seje odnsono dimenzija semena.
2.Kako podesiti priključnu mašinu u zavisnosti od vrste proizvodnje (ratarstvo, povrtarstvo), tipa zemljišta i aktuelnih klimatskih uslova?
U zavisnosti od dimenzija semena vrši se podešavanje radne dubine. Karakteristično je povrtarstvo gde se susrećemo sa izuzetno sitnim dimenzijama semena dok je nešto povoljnija situacija kod ratarskih kultura. Svakako da je za sitnija semena potrebno formirati fino usitnjen setveni sloj i obaviti setvu na dubini do 0,02 cm. To se najčešće radi u više prohoda kod lakih zemljišta pomoću setvospremača. Kot težih zemljišta se koristi rotaciona drljača budući da je rotaciona sitnilica pokazala sve negativne efekte analizirajući energetske parametre rada i učinak. U ratarstvu je situacija olakšana kod nekih useva ali ne i kod uljane repice i šećerne repe. Posebno zbog nedostatka vlage u jesen, farmeri sve teže ispunjavaju zahteve za sve aktuelniju uljanu repicu. Redukovana obrada je počela da se primenjuje na površinama u Vojvodini upravo zbog problema oko formiranja fino mrvičaste strukture zemljišta sa malom dubinom.
3.Na osnovu čega se vrši odabir radnih organa za rastresanje, razbijanje grudvi i mešanje setvenog sloja?
Podešavanje radnih elemenata setvospremača se svodi na odabir radnih motičica gde će se kod težih zemljišta i više zakorovljenih odabrati šira radna motičica oblika pačiji kljun dimenzija radnog dela od 3 do 10 cm odnosno užih dletastih motičica u slučaju kada se radi o lakšim tipovima zemljišta (manje zapreminske mase, manje od 1200 kg/ m3). Za teža zemljišta potrebno je eventualno dodati dvostruke nosače S opruga jer u zadnje vreme brzine kretanja pri predsetvenoj pripremi prelaze 10 km/h. Vertikalne nosače ili vertikalne S odnosno P opruge koristiti samo u slučajevima lakog zemljišta ili eventualno za ptoebe plitke površinske pripreme za sitna semena. Korišćenjem udvojenih pogonskih točkova gde pritisci u pneumaticima ne prelaze 1,2 ili 1,5 bar (u zavisnosti od profila pneumatika), omogućuju da se umanji efekat zonalnog sabijanja. Nabavkom kombinovane mašine koja se satoji od rotacione drljače i sejalice, značajno rešava problem na težim zemljištima. To je posebno izražen problem kod državnog zemljišta u zakupu gde se zatiče situacija da je zemljište sabijeno, neobrađeno i sa dosta žetvenih ostataka na površini. Takođe je potrebno izvršiti setvu u veoma kratkom roku budući da su agrotehnički rokovi za primenu osnovne obrade zemljišta prošli. Prilikom rada sa rotacionom sitnilicom moguće je podesiti niži broj obrtaja motora prilikom korišćenja ekonomičnog podešavanja priključnog vratila traktora što će značajno umanjiti potrošnju goriva. Broj obrtaja rotacione sitnilice je srazmeran brzini kretnja traktora.
4.Šta je važno znati kod njihovog podešavanja?
Mašina mora biti postavljena horizontalno odnosno paralelno sa površinom zemljišta. To se postiže ukoliko se kod setvospremača gornja uporna poluga – gornja veza, toplink, podesi tako da ram za prikopčavanje u 3 tačke stoji normalno u odnosu na površinu zemljišta. Zatim se zadnjim rešetkastim valjkom dodatno poravnava setvospremač odnosno kombinacijom ova dva načina se izvrši fino podešavanje. Setvospremač je dobro podešen kada je dubina prednjih i zadnjih motičica ista. Pri nabavci setvospremača preporučljiv je onaj setvospremač čije su sekcije prikopčane za noseći ramu u jednoj tački. To je od krucijelnog značaja kada se radi o setvospremačima većeg radnog zavata, 4,5 m i veće. Potrebno je kretati se većim brzinama, bar 8 km/h kako efekat usitnjavanja ne bi izostao. Prilikom podešavanja drljače sa pravim klinovima, ram za prikopčavanje mora zatvarati tup pozitivan ugao u odnosu na zemljište. To znači da je top link značajno produžen, a ram se na zadnjem delu oslanja na sekcije drljače. Kod lakših zemljišta se koriste lake i eventualno srednje teške drljače (za veće brzine kretanja) dok se kod težih zemljišta koriste teške drljače sa dužim klinovima od bar 0,2 m raspoređenih u mreži zarotiranoj pod uglom od oko 45 stepeni. Preporuka je opremiti tešku drljaču sa rešetkastim valjcima.
5.Koliko je važna uloga nove mehanizacije (pogonske i priključne) u poboljšanju kvaliteta obrade zemlje, uštede i sa stanovišta ekologije?
Redukovana obrada se primenjuje na nekim ali ne i svim kulturama. Poprimila je novo obeležje vertikalne obrade zemljišta kako bi se zadovoljili aspekti zaštite životne sredine, rešavanja problema sabijanja zemljišta i povećanja sadržaja organske materije. Vertikalna obrada zemljišta sa posebnim osvrtom na menadžment žetvenih ostataka dovodi do dva bitna momenta. Prvi je to što se rasturaju sabijeni slojevi zemljišta što je sve prisutnije usled korišćenja teških traktora i široko zahvatnih mašina. Drugo, zaostali žetveni ostaci predstavljaju svojevrntan vid izolacije zemljšita sa zadatkom sprečavanje erozije, preteranog zagrevanja i velike evaporacije, čuvanje vlage. Novi način zahteva novi koncept zaštite bilja odnosno borbe protiv korovskih biljaka. Za impelemntaciju ovog novog koncepta potrebno je više godina.
6.Kakva je po tom pitanju situacija u Srbiji?
Iako teško prihvataju novi koncept vertikalne obrade zemljišta, iskustva su takva da oni poljoprviednici koji su to probali, sada kategoriči odbacuju upotrebu pluga. Značajno smanjenje potrošnje goriva koje se kreće od 12,24% do preko 32% i veći učinak za bar 38% do preko 60%, izuzetno pozitivno utiče na značajno povećanje gazdinstava koja koriste ovaj novi koncept proizvodnje. Međutim, oko 22% poljoprviednika je izjavilo da je taj sistem u potpunosti pogrešan jer nisu pronašli odgovarajuću tehnologiju suzbijanja korova. Za postizanje pozitivnih rezultat potrebno je primenjivati ovaj novi koncept od minimum 3 a najbolje 5 godina kako bi se registrovali konkretni rezultati. Još uvek imamo problema sa konzerviranjem letnje vlage jer farmeri ne praktikuju da ostavljaju žetvene ostatke na površini zbog vizuelnog izgleda. Upravo sloj žetvenih ostataka na povšini zemljišta služi kao izolacija za preterano zagrevanje zemljišta i prekomerni gubitak vlage.
Piše: Jasna Bajšanski
