Visoke temperature nisu prijale šećernoj repi. U zasadima je došlo do odbacivanja lišća, pojave retrovegetacije, kao i pojave truleži. O stanju koje je na terenu zatekao za Dobro jutro je govorio Goran Milanko, inžinjer poljoprivrede iz Nikša Agrara.
– Šećerna repa je kultura koja se odlikuje visokom produkcijom organske materije po jedinici površine i kao takva ima izražene potrebe prema vodi, agrotehničkim merama, zemljišnim i klimatskim uslovima – a kod nas joj klimatski uslovi ove godine ne idu na ruku.
– U našem klimatu koji se definiše kao semiaridni do aridni česta je pojava deficita padavina u junu, julu, avgustu kada je potrošnja vode od strane šećerne repe najveća 50-65% od ukupnih potreba. U toku vegetacije potrebno je oko 555 mm padavina: jun 110mm, jul 120mm, avgust 125mm, a s obzirom na znatno manje količine padavina, uz povećanu prosečnu temperaturu iznad višegodišnjeg proseka sa vrelim danima i tropskim noćima na površinama pod šećernom repom je došlo do odbacivanja lišća i pojave retrovegetacije, praćeno pojavom truleži (uvenuće lišća, trulenje korena), gumoza šećerne repe posledica oštećenja od insekata – ovi problemi, po rečima inžinjera Milanka, komplikukju proizvodnju, vađenje i doradu repe.
– Ovi problemi komplikuju proizvodnju, vađenje i doradu šećerne repe i direktno utiču na prinos i kvalitet proizvoda. Uz klimatske promene i probleme smatram da je do pojave svega ovoga dovela i učestala setva šećerne repe na istoj njivi, predusev, slabija agrotehnika i zaštita – objašnjava Goran Milanko, naglašavajući da su na površinama pod sistemom za navodnjavanje ovi problemi neznatni.
– Na manjim površinama koje su pod sistemom za navodnjavanje ovi problemi sa truleži i gumozom šeć. repe su neznatni – zaključio je Milanko.
Tekst: Zorica Dragojević
Foto: Goran Milanko
