PRESAĐIVANJE TEŽAK POSAO S NEIZVESNIM ISHODOM
Ukoliko planirate da, iz ma kog razloga, presadite stablo na neko drugo mesto na parceli, treba da znate da to nije jednostavan posao. Uspeh će biti neizvestan ukoliko ne primenite osnovna pravila. O tome smo razgovarali sa Jovanom Milinkovićem, savetodavcem za voćarstvo i vinogradarstvo u PSS službi u Valjevu.
Na presađivanje stabala, kako kaže naš sagovornik, uglavnom se odlučuju ljudi sa manjim brojem biljaka, najčešće oko svojih kuća i vikendica, kada na mestu gde se nalaze stabla žele da podignu nešto drugo – letnjikovac ili, recimo, garažu za automobil.
Za velike biljke potrebne velike mašine
– U velikim zasadima to se uglavnom ne radi. Ta mera uopšte nije poželjna, jer presađivati biljke, a naročito starije biljke, je vrlo teško, a uspeh je neizvestan. Ako već nema drugog izbora, najbolje je presađivanje izvršiti u vreme potpunog mirovanja vegetacije, kada opadne svo lišće, što je otprilike decembar, januar mesec – izjavio je Milinković za „Dobro jutro“.
Savetodavac ističe da je biljke najbolje presaditi do treće godine starosti i da to tog perioda može uspešno da se izvrši presađivanje. Sve iznad toga umnogome smanjuje šansu.
– Što je biljka starija koren sve dublje prolazi u zemljište i po dubini i po širini. Kolika je kruna na stablu, toliki je i korenov sistem, možda čak malo širi. E, sad zamislite da je kruna otprilike prečnika jedan metar, da biste uspešno presadili biljku morali biste da izvadite korenov sistem u tom prečniku, sa što više malih, sitnih žilica koje se nalaze na vrhu korena. Jednostavno, što je biljka veća korenov sistem je sve širi u zemljištu i tu biljku je teško i komplikovano izvaditi. Neophodna je pomoć neke velike građevinske mašine koja bi mogla da je dovoljno otkopa, te sa što više zemljišta i što većom masom korenovog sistema premesti u novu rupu za sadnju. Međutim, ljudi to uglavnom rade pomoću ašova ili nekog drugog alata, čime je presađivanje velikih biljaka gotovo neizvodljivo – upozorava naš sagovornik.
Milinković dalje objašnjava zbog čega je važno obuhvatiti što više korenovog sistema prilikom presađivanja.
Oštra rezidba povećava šanse
– Ako isečemo mnogo vrhova na žilama korena, a biljka upravo tim vrhovima usvaja hranu, dok ostale deblje žile na korenovom sistemu služe samo kao cevi koje provode usvojenu hranu i vodu, biljka treba iz svojih adventivnih pupoljaka koji se nalaze na tim skeletnim žilama da u tom slučaju pusti nove male žilice, takozvane sisavice. To je veoma upitno – naglasio je Milinković.
On dodaje da mnogi ljudi prave jednu grešku čak i kod presađivanja malih biljaka koje su stare samo godinu, dve dana.
– Biljka koja se presađuje mora da se oreže jako oštro. Morate da joj ostavite malo tačaka rasta u kruni da bi ponovo uspeo da se uspostavi balans između nadzemnog i podzemnog dela, kako bi biljka iznova funkcionisala i nastavila da raste kako treba. To prosto mora da se prepusti stručnim licima, ljudima koji znaju gde treba da se seče, jer se odbacuje polovina krune, čak dve trećine krune kako bi poduhvat presađivanja bio uspešan – istakao je on.
Što se tiče samog čina presađivanja, kao i kod standardne sadnje mora se iskopati dovoljno velik jamić. Jako je bitno da presađene biljke moramo posebno negovati. U sledećoj vegetaciji moraju imati dovoljno hrane i vode, kako bi u najkraćem vremenu koren što više obnovio svoju usisnu moć. Otprilike, tek za dve godine biljke mogu da se vrate u stanje pre presađivanja – procenjuje savetodavac Jovan Milinković.
Vegetativne podloge bolje podnose selidbu
Na pitanje ima li razlike među stablima različitih biljaka u pogledu podnošenja selidbe, dobili smo potvrdan odgovor:
– Presađivanje prvenstveno zavisi od toga o kojoj biljci se radi i kakav je njen korenov sistem – da li je generativni ili vegetativni. Kada je reč o generativnom korenu, to su uglavnom biljke koje su kalemljene na sejanac, a sejanci nastaju tako što zasadimo semenku od neke podloge, njih je po pravilu teže presaditi zato što imaju manji broj skeletnih žila. Sa druge strane, vegetativne podloge, kao što je npr. podloga kod jabuke M9, imaju veoma izražen žiličast korenov sistem sa puno sitnih žilica. Stoga je jednostavnije premestiti takvu biljku i ostvariti uspeh – kategoričan je Milinković.
Piše: Tanja Prolić
