MALO BRESAKA U POMORAVSKOM OKRUGU
Iako ima sve uslove za uspešnu proizvodnju, breskva je u Pomoravskom okrugu veoma malo zastupljena. Ispred nje su jabuka, šljiva, kruška, kajsija, trešnja. Breskva se u ovom kraju gaji na oko 50 hektara što uključuje nekoliko plantažnih voćnjaka i manje zasade u poljoprivrednim gazdinstvima. Savetodavac za voćarstvo u PSS službi u Jagodini Igor Andrejić kaže da bi trebalo razmišljati o povećanju ove proizvodnje.
– Breskva nije komplikovana za gajenje. Malo je teža za uzgoj od šljive koja je veoma zastupljena u ovom kraju. Traži malo veću zaštitu. Problem je što kod breskve mora da se radi proreda plodova da bi bili krupniji i kvalitetniji – kaže Andrejić za „Dobro jutro“.
Radna snaga hronični problem
Primećuje da proreda može da bude faktor odvraćanja za voćare:
– Kada se radi ručna proreda ostavlja se razmak između plodova u dužini jedne šake. To zahteva puno posla i radne snage. Kod nas je uvek problem radna snaga. Breskva se u svemu ostalom gaji kao i ostalo koštičavo voće. Rezidba je dosta oštra, znači da se dosta grana skida.
Jedan od voćara koji uzgaja breskve je Borko Panić (48) iz Crkvenca kod Svilajnca. Već 25 godina se bavi voćarstvom i na hektar i po uzgaja breskvu, kajsiju, krušku i orahe.
– Voćarstvo je naša porodična tradicija. Ja sam kao mali, sa sedam godina pomagao dedi u vinogradu i od tada traje moja ljubav prema voćarstvu. Naučio sam i da kalemim na licu mesta. Uživam u celom tom poslu od kalemljenja, nege, do formiranja i branja lepih plodova. Za voćke je bitno da zemlja bude isfrezirana, da se baci stajnjak i ne mora mnogo da se prska – objašnjava Panić.
Starim sortama ne smetaju kiše
Prošla sezona je, iako kišovita, kaže ovaj voćar, za razliku od kajsije, bila dobra za breskvu:
– Kajsija je dosta propala zbog kiše koja je pala u fazi zrenja. I breskva je počela da opada u fazi pred zrenje, ali su stare sorte iznele dobro. Zapravo su mi breskve pokrile troškove pa nisam bio na gubitku.
Panić ima i rane, i kasne sorte breskve, tako da celo leto i jesen nudi na tezgi u Despotovcu ovo voće:
– Prva breskva je Mej krest, zatim nektarina stiže krajem maja, onda Red heven i na kraju Radmilovčanka koja se bere i u oktobru. To je mnogo lepa breskva, ima i ukus, i miris. Može da stoji na stablu do polovine oktobra i tako sve više dobija boju – kaže Panić.
Stare sorte, kako kaže naš sagovornik, pokazale su se mnogo bolje na ovom terenu.
– Breskva mora da se proređuje da bi bio krupan plod. Ja vršim oštru rezidbu, ali moram i da skidam deo plodova. Neke sorte imaju gusto raspoređene plodove na jednoj grani, neke sorte ređe. Stare sorte su otpornije na sve bolesti, nema kovrdžavosti lista ni vašiju, jedino ih napada smrdibuba. Stare sorte više rađaju, odgovara im ovo podneblje. Kao mali pamtim da smo imali oko desetak vrsti vinogradarskih bresaka i sve su bile dobre – ističe Borko Panić.
Piše: Jelena Lukić
