Porodica Tijane Janjić iz poljaničkog sela Lalinac, koje se nalazi u vranjskom ataru, jedna je od retkih u ovom kraju koja čuva predmete stare i više od sto godina, a koje su njihovi preci koristili u kući i poljoprivredi. Otuda su uvek spremni da ih pokažu mladim naraštajima na raznim narodnim manifestacijama. Tim predmetima ukrasili su i svoj štand na nedavno održanom Miholjskom letu u selu Vlase na kome su predstavili svoje poljoprivredne proizvode. Mnogima su za oko zapala dva velika češlja za vunu, u narodu poznatija i kao češagije, sa gusto načičkanim metalnim šiljcima na njihovom vrhu koji neodoljivo podsećaju na današnje eksere.
Njih su prema Tijaninim rečima njene bake i prebake koristile isključivo za češljanje vune. Ovčari su šišanje ovaca obavljali posle Spasovdana, kada otopli vreme i kada ne postoji opasnost da posle skidanja vune nazebu na paši. To su radili ručno velikim metalnim makazama, a kada bi završili taj posao počeli bi sa pranjem vune. Oni koji su je dosta imali, vunu bi na dan, dva, tri…najpre kisnuli u zajezerenoj reci i to sa ciljem da skinu svu prljavštinu sa nje. Drugi su je pak kisnuli u koritu pored bunara i potom poput veša prali rukama. Taj postupak bi ponavljali i nekoliko puta sve dok ne bi dobili dovoljno čistu vunu koju bi potom ostavili da se osuši na suncu. A kako se u vuni i posle pranja može naći neka nečistoća ljudi su je na ovom češljevima na neki način dorađivali i potpuno čistili od prljavštine.
– Na jedan od ovih češljeva stavljali bi pramen oprane vune i potom sa drugim prelazili preko njega kako bi iz vune izvukli i poslednju prljavštinu. Ovako očešljanju vunu stavljali bi na gomilu, a potom odnosili u vunavlačaru da od nje naprave prelepe kudeljice za predenje – kaže Tijana.
Od jedne ovce obično se dobijalo od tri do četiri kilograma vune koja je bila na ceni tako da je domaćin mogao da plati da mu neko ošiša ovce. Danas ovčari koji čuvaju ovce vunu nemaju kome da prodaju pa ona obično završi na nekom smeću. Između 2012. i 2018. cena jednog kilograma je iznosila 12,5 centi i to je bio jedan od razloga zbog čega su ovčari počeli da je bacaju. Oni koji veruju da će doći neko bolje vreme u kome će vuna biti ponovo na ceni posle šišanja ovaca čuvaju je na tavanima. Tada će možda ponovo zatrebati ove češagije koje se u porodici Janjić ljubomorno čuvaju od propasti.
Tekst i foto: Gordana Nastić
