Iako je sadnja gotovo svih povrtarskih kultura do jula završena, povrtari moraju posebno biti oprezni. Najtopliji letnji mesec može biti izuzetno nepovoljan za biljke. Zato se povrtar iz Futoga kod Novog Sada Stefan Vidović ovih dana nimalo ne opušta. Navodnjavanje je, kaže, ključna radnja u bašti u kojoj uzgaja luk i šargarepu.
Piše: Andrijana Glišić
Zbog visokih temperatura, šargarepu koja tek treba da nikne naliva svakog dana. Luk je u julu u fazi nalivanja glavice, pa je navodnjavanje takođe neprestano. U ovoj fazi treba mu najviše vode kako bi završio vegetaciju. Sve ide kroz sistem kap po kap.
Kalijum za čvršću glavicu
Što se tiče luka, kada naliva glavicu, tu je navodnjavanje u jako velikom intenzitetu. U nedelju dana imamo po četiri polivanja, možda i pet, ako stignem. Šargarepu imam u svim periodima vegetacije – od nicanja, one koja je u prvim listovima do biljaka koje su spremne za vađenje. Onu koja niče zalivam svakog dana u manjim količinama da bi voda razbila koru. Kada ima već četiri, pet listova, dajem joj vodu tri puta nedeljno u većim dozama – kaže Stefan.
Prihrana je, dodaje, takođe neophodna. Kroz sistem kap po kap biljkama doprema kalijum, azot i huminske kiseline.
-U luk idu kalijum i huminske kiseline, a u šargarepu, pored toga, dodajem i azot. Huminske kiseline su bogate humusom i uz pomoć njih popravljam strukturu zemljišta, jer povrće crpi zemljište u svakom pogledu. Kalijum daje tvrdu i jaku glavicu. U luk ide i magnezijum. Važno je da napravimo što tvrđu glavicu, jer ih vadimo mašinski, pa je bitno da bude čvrsta, kako bi duže mogla da stoji u lageru. Ali, i zbog prinosa, jer to povećava i sam rod.
Tretmani prskanja za zaštitu bilja su takođe neophodni. U luku se, recimo, često pojavljuju tripsi, i to noću.
Zato u toku noći i prskamo. Ne možemo da ih iskorenimo, ali možemo da ih zaustavimo, da ne prave štetu. Žičar najčešće napada i luk i šargarepu, ali problem pravi i šargarepina muva.
