Ovih dana beleži se izrazito visoka aktivnost štetnih stenica. Među dominantnim vrstama ističe se zelena povrtna stenica (Nezaraviridula) i braon mramorasta stenica (Halyomorphahalys). Povoljni vremenski uslovi izuzetno pogoduju razvoju ovih invazivnih štetočina, te je njihovo prisustvo registrovano u brojnim ratarskim i povrtarskim usevima, kao i u voćarskim zasadima. Navedene štetočine su izrazito polifagne, a štete nanose isisavanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka, pri čemu sa ekonomskog aspekta najveće štete uzrokuju oštećujući plodove, koji gube na kvalitetu i postaju tržišno neupotrebljivi.
U mnogim regionima u kojima štetne stenice nanose velike ekonomske gubitke strategija suzbijanja se prvenstveno temelji na primeni hemijskih sredstava. Praksa vrlo često pokazuje da su hemijske mere suzbijanja kratkoročnog efekta i neretko nedovoljno efikasne u kontroli ovih invazivnih štetočina. Implementacija bioloških mera zaštite se pokazuje kao nužna metoda upravo zbog nedostatka prirodnih populacija korisnih insekata, što je istovremeno glavno obrazloženje ekspanzije, ali i štetnog uticaja egzotičnih vrsta štetnih insekata. U cilju efikasne biološke kontrole neophodno je pratiti ekološku interakciju između štetnih stenica i njihovih prirodnih neprijatelja, prvenstveno nativnih populacija, a u slučaju introdukcije novih vrsta, neophodno je sprovoditi istraživanja koja bi obezbedila selekciju efikasne vrste za biološku kontrolu.
U ovom momentu neophodno je sprovoditi poljoprivrednu praksu koja će sačuvati nativnu populaciju korisnih insekata (konzervacija) i pospešiti njihov uticaj na štetočine. Ovakav pristup zaštiti useva podrazumeva upotrebu selektivnih insekticida koji ne deluju na korisne insekte.
U suprotnom, upotreba neselektivnih insekticida pored štetnog organizma uništava i korisne insekte, pa samim tim njihov doprinos u očuvanju korisne entomofaune izostaje.
R.D.J.
