Posledice napada trešnjine muve (Rhagoletis cerasi), naizgled lepog ali veoma štetnog insekta, dobro su poznate voćarima, ali i potrošačima. Crvljivi plodovi, ma koliko privlačno izgledali, ne mogu se koristiti u ishrani. Da bi ostali čitavi, valja uništiti trešnjinu muvu čije potomstvo – larve prave veliku štetu.
Trešnjina muva je insekt, dug do pola centimetra, crn sa žutim mrljama. Ima je u svim krajevima u kojima se gaje trešnja i višnja. U zavisnosti od temperature, odrasli se pojavljuju od sredine maja do kraja jula. Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja na plodove koji počinju da menjaju boju. Rane trešnje obično izbegnu fazu polaganja jaja. Ali, na udaru su srednjestasne sorte i trešanja i višanja.
U povoljnim vremenskim uslovima (suvo i toplo) jedna ženka može da položi do 80 jaja. Nedelju dana kasnije, ispile se larve koje se ubušuju u plodove i hrane njihovim sokom i mesom. Razvoj larvi traje oko meseca dana, i tada napuštaju plodove i spuštaju se u zemljište, gde prezime.
Štete od muve mogu se sprečiti ili smanjiti mehanički i hemijski. Odrasli se hvataju na ploče od impregniranog kartona ili plastike, obojene fluorescentno žuto, premazane trajnim bezmirisnim lepkom, koje se obese o grane voćaka. Mogu se koristiti i specijalni mamci napunjeni atraktantom – materijom koja mirisom privlači štetočinu. Postavljaju se čim muva počne da leti.
U većim zasadima ne može se zaobići zaštita hemijskim preparatima. Efikasni su Mospilan 20-SP, Perfekthion, Fosfamid 40-EC, Dimetogal, Sistemin 40-EC. Rastvor se pravi u preporučenim koncentracijama i obavezno poštuje karenca – vreme koje mora da prođe od prskanja do berbe da bi se preparat razgradio na neotrovne delove.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
