Piše: Svetlana Mujanović

U avgustu u baštama intenzivno rastu povrtni plodovi, ali njihovu slast tada ne ceni samo naše oko: zapažaju ih i paraziti i štetočine. Zbog njih sve biljke valja češće i pažljivije pregledati, da bi se otkrile negativne promene i letina na vreme zaštitila. Podsećamo vas samo na neke bolesti i štetočine koje se u ovom mesecu pažljivim pregledom useva mogu otkriti i pravovremeno suzbiti, kako bismo sačuvali rod.

Bakteriozna pegavost lista paprike

Bakterioznu pegavost lista paprike izaziva bakterija Xanthomonas vesicatoria. Spada u grupu ekonomski važnih bolesti ovog povrća. Otkrivaju je sitne tamnozelene pege na listovima, koje se u za nju povoljnim uslovima šire, tamne, da bi na kraju nekrotirale. Na početku one su vlažne, nepravilnog oblika i mogu se videti na donjoj strani lista, da bi kasnije bile oivičene hlorotičnim oreolom koji se bolje vidi sa gornje strane lista. Takve pege se spajaju u veće nekrotične površine nepravilnog oblika, oivičene hlorotičnim oreolom, i na kraju takvi listovi otpadaju. A bez listova nema ni visokog i kvalitetnog prinosa.

Znaci bolesti se mogu pojaviti već u početnim fazama razvoja, odnosno, u drugoj polovini juna i početkom jula, posle kišnog perioda ili navodnjavanja. Bakterije opstaju na biljnim ostacima, na samoniklim biljkama iz roda Solanum i na rizomima nekih gajenih biljaka, na semenu koje ima najvažniju ulogu u širenju bolesti. Iz semena se bakterija prenosi na rasad, a s njega na biljke u polju, gde je s jedne na drugu prenose kiša, vetar, voda za navodnjavanje. U plastenicima je za širenje bakterije odgovoran čovek, prenosi je nesvesno rukama, alatom… U uslovima veće vlažnosti i temperature od oko 25 stepeni Celzijusovih, bakterija se brže razmnožava.

Problema s ovom bolesti biće manje ako se seje dezinfikovano seme, biraju sorte tolerantne na ovu bolest, poštuje plodored, vodi računa o higijeni, obavezno uklanjaju biljni ostaci. Ako se u polju stvore uslovi koji odgovaraju parazitu, s hemijskom zaštitom treba početi preventivno, pre pojave pega. Od preparata se mogu primeniti oni na bazi bakar-hidroksida, kakvi su Fungohem SC, Everest u koncentraciji 0,4-0,6% ili Champ DP u dozi 2 kg/ha.

Crna trulež kupusnjača

Pri uzgoju na otvorenom polju, kupus napadaju brojni paraziti, izazivači bolesti i štetni insekti. Osim uobičajenih, sve češće se pojavljuju organizmi koji se prilagođavaju visokim temperaturama i vlažnim uslovima. Poslednjih godina, zbog povećanja površina pod kupusnjačama i izostanka preventivnih mera, ali i izmenjenih vremenskih uslova, otkrivene su i neke, do sada retke štetne bakterije. Jedna od njih je Xanthomonas campestris, prouzrokovač crne truleži – sudovne bakterioze kupusnjača, jedna od najznačajnijih i najdestruktivnijih bolesti svih vrsta kupusnjača. Bolest pogađa kupusnjače u svim fazama razvoja. Jak napad dovodi do drastičnog smanjenja prinosa i tržišne vrednosti plodova, a može i da potpuno uništi usev.

Karakteristični simptomi su žute pege u obliku latiničnog slova V na ivicama listova i crna boja nerava. U početku, pege su žute boje, kasnije se suše i postaju mrke. Vremenom se šire duž ivice listova, a posle izvesnog vremena ceo list požuti i vene. Bakterija se širi sprovodnim sudovima, prouzrokujući crnu trulež sudovnog sistema. Karakteristična je i pojava svetlosmeđih i žutih nekrotičnih pega koje se klinasto šire uz lisne nerve i crne prugaste truleži nerava. Kao posledica zaraze bolesne kupusnjače se slabije razvijaju, ne formiraju glavicu, a često ih naseljavaju sekundarni paraziti Erwinia carotovora i Pseudomonas marginalis, tako da brzo potpuno propadaju.

Primarne infekcije nastaju od zaraženog semena, u kojem se parazit i održava. Dovoljan je mali broj zaraženih semenki, da se infekcija raširi na veliki broj biljaka još u rasadu. Parazit se održava i na ostacima zaraženih biljaka u zemljištu (do tri godine) srodnim korovskim biljkama i samoniklim kupusnjačama. Za sekundarne infekcije, a potom i širenje zaraze, odgovorne su kapi kiše, insekti, vetar, pa i čovek, dok radi oko povrća.

Kao i većini bakterija, i ovom patogenu pogoduje toplo i vlažno vreme – temperatura od 25-30 stepeni Celzijusa, mada može da se razvija i na nižim temperaturama. Infekcija se zaustavlja kada ona padne na ispod 10 stepeni. Najveći rizik od infekcije je kada su dani topli, a noći hladne. Širenje zaraze ne prestaje ni u skladištu, u kojem se kupusnjače kraće ili duže čuvaju.

Za uspešnu zaštitu od ove bakterije važno je sprovođenje preventivnih i direktnih mera. Setva zdravog semena, gajenje otpornih sorti i hibrida, termoterapija – vlažno tretiranje semena na 50 stepeni Celzijusa tokom 25 minuta za seme kupusa i 15 minuta za ostale kupusnjače. Plodored u trajanju od najmanje tri – četiri godine je obavezan jer se patogen toliko vremena zadržava u biljnim ostacima.

Ništa manje važna nije ni higijena polja – uklanjanje biljnih ostataka i korova, suzbijanje štetnih insekata i puževa golaća koji su vektori parazita. Hemijske mere nisu dovoljno efikasne: preporučuju se preventivna tretiranja preparatima na bazi bakra i đubrenje kalijumovim đubrivima.

Bela trulež na paradajzu

Ovu bolest prouzrokuje gljiva Sclerotinia sclerotiorum,polifagni patogen koji je zabeležen na više od 400 biljnih vrsta. Na paradajzu se ne javlja redovno i ne ubraja se među najvažnije bolesti ovog povrća, ali, kada se useli u baštu, teško ga je uništiti, a brzo se prenosi i na ostalo povrće.

Simptomi bele truleži paradajza mogu se javiti na korenu, stabljici ili plodovima. Na korenu se javlja retko, zaražen brzo odumire tako da i cela biljka uvene, ali on je izvor zaraze drugog povrća. Zaraženi koren je vodenast, truo i raspada se, a na njemu se razvija gusta bela micelija, puna sklerocija: crnih telašaca u kojima su spore, organi za širenje zaraze. Ipak, bela trulež na paradajzu najčešće se uočava na stabljici, obično u vreme cvetanja. Zaraženo tkivo je vodenasto i tamnije, ubrzo nekrotira, zbog čega se deo biljke iznad suši i odumire. Biljke mogu preživeti zarazu ako gljiva ne okruži stabljiku i ne prekine transport vode, ali na takvom paradajzu bude malo kržljavih plodova. Najbolje je bolesne biljke odmah počupati i spaliti da se zaraza ne proširi na zdrave.

Bela trulež je veća opasnost za paradajz koji se gaji u plastenicima, zbog gustog sklopa biljaka i visoke relativne vlažnosti vazduha. Ređi sklop i bolje strujanje vazduha na otvorenom polju stvaraju uslove koji ne prijaju ovom parazitu.

Ukoliko je neophodno, paradajz se od ove bolesti može zaštititi i fungicidima, a efikasni su isti koji se koriste u zaštiti od sive truleži, i često se jednim preparatom „pokrivaju“ dve bolesti. Najčešće se upotrebljavaju fungicidi na bazi aktivnih materija ciprodinil + fludioksonil, ciprodinil + tebukonazol, piraklostrobin + boskalid, pirimetanil azoksistrobin + difenkonazol ili tiofanat-metil.