Kako je i najavio Republički hidrometeorološki zavod, zahlađenje s umerenim i jakim severozapadnim vetrom i tek ponegde kratkotrajnom kišom, zahvatilo je sever Srbije. Danas se u nižim predelima očekuje kiša, a u brdsko-planinskim predelima sneg. U ponedeljak, 23. i utorak 24. marta padavine će se proširiti u sve krajeve. I u nižim predelima kiša će preći u sneg uz stvaranje snežnog pokrivača. Veće količine vlažnog snega moguće su na istoku Srbije. Postepen prestanak padavina očekuje se u sredu 25. marta. U drugoj polovini sedmice uglavnom će biti suvo i malo toplije uz pojačanje jugoistočnog vetra u košavskom području.
Ova vremenska prognoza nikako ne ide na ruku voćarima koji bi trebalo da preduzmu sve mere kako bi zaštitili voćke od mraza. Za 90 odsto rodnih pupoljaka kod ranog koštičavog voća u fenofazama 1 – otvoren cvet-zametnut plod, letalne temperature su kod kajsije od -4 do -8 celzijusa, kod breskve su to mrazevi od -3 do -6, a fatalni interval kod trešnje je od -2 do -4 stepena. Posebno je kritična situacija kod voćaka koje obrazuju samo jedan embrion u plodu, kao što je to slučaj kod koštičavog voća, jer mrazevi tada direktno utiču na trajno gubljenje roda u toj godini kao i na pojavu alternativne rodnosti.
Stručnjaci PSS Srbije kažu da se štete od mraza mogu ublažiti brojnim, ali često nedovoljno efikasnim metodama zamagljivanja i zadimljavanja. Tu se misli na paljenje vlažnog biljnog ili veštačkog materijala, površinsko navodnjavanje ili hlađenje biljaka vodom tokom toplih zimskih dana dok su biljke još uvek u mirovanju, zagrevanjem pokretnim vučenim mašinama pokretanjem prizemnog hladnog vazduha elisama i orošavanjem veštačkom kišom. To su tzv. frostbasteri i oni efikasno štite zasade na površini od šest do osam hektara od izmrzavanja i pri temperaturi od -9 stepeni. Kao pogonsko gorivo koriste propan-butan, a njegova potrošnja je velika, čak 30 kilograma po satu i to s autonomijom rada do 10 sati. Princip ove metode temelji se na termodinamičkom konceptu oslobađanja toplote prilikom prelaska vode iz tečnog u čvrsto stanje. Led koji se obrazuje na površini štiti biljna tkiva od oštećenja sve dok postoji opasnost od mraza.
Prilikom primene metoda orošavanja troše se velike količine vode jer raspršivači rade sve dok je temperatura ispod nule. Velika opasnost je iz bilo kog razloga, kao što je nedostatak goriva, kvar, prekid struje i sli;no, prekinuti orošavanje. Tada i pored prisutnog sistema zaštite od mraza stradaju reproduktivni organi voćaka. Suština uspešnosti ove metode je u stoprocentno tačno izvedenom postupku zaštite i maksimalnoj kontroli sistema.
Jasna Bajšanski
