Petrovača je prava domaća autohtona sorta slatko–kiselkastih plodova, s mirisom koji budi sećanja na davninu i na pitu od jabuka.
Autohtona sorta jabuka petrovka ili petrovača prva je sorta jabuke koja u sezoni dozreva. Najranija je letnja jabuka domaćeg porekla i stiže za branje oko Petrovdana, 12. jula, te je po ovom prazniku i dobila ime. Petrovača u ovom mesecu „prosipa“ plodove ispod krošnje i dovoljno je samo da je pokupimo.
Petrovača je prava domaća sorta jabuke, koja mnoge od nas vraća u najranije detinjstvo. Ranije se nalazila gotovo u svakom seoskom voćnjaku, a danas postoji tek poneko stablo u jabučarskim krajevima ili zabačenim selima, gde je uspela da opstane. Reč je o srednje bujnoj sorti s razgranatom krošnjom. Ima sitan do srednje krupan plod okruglastog oblika, koji miriše na zdravo i sveže voće. Pokožica joj je tanka, jarkožute ili crvenkaste boje.
Pite i darovi
Ko je imao sreću da odraste na selu, zna da je pita od jabuka petrovača, koja se tradicionalno pravi na veliki praznik, bila posebna. Bio je običaj da u pripremi pite učestvuju i deca, pa su majke ovaj običaj smatrale jednim od najlepših. U Banatu je važilo da se za Petrovdan raznose jabuke petrovače po komšiluku i da se daruju deca.
Čuvati stare sorte
Stare sorte nestaju vrtoglavom brzinom. Samo u prošlom veku u svetu je nestalo čak 75 odsto starih sorti, a godišnje nestane oko jedan posto. Tek poslednjih nekoliko godina u Srbiji se intenzivno radi na očuvanju i popularizaciji starih sorti voća, povrća i žitarica, koje su izuzetno značajne, pre svega zato što su odraz našeg nacionalnog identiteta. S druge strane, veoma su otporne, opstaju i u ekstremnim uslovima usled klimatskih promena i veoma zdrave jer su po pravilu imune na štetočine i bolesti.
Nisu lepe, al su izuzetne
- U osnovi je svetložuta sa svetlocrvenkastim šarama i po tome može da se prepozna. Veoma je otporna na gotovo sve bolesti. Stabo petrovače prepoznaćete po svetlosmeđim granama, a letorasti su joj kestenjasti i maljavi. U pitanju je ranocvetna sorta. Sazreva od početka do sredine jula, oko Petrovdana, kada se i bere. Pošto je rana sorta, najviše se koristi u svežem stanju i to su prve jabuke koje na ovim prostorima jedemo – kaže Danko Petrović, savetodavac za voćarstvo u PSSS Kragujevac.
Petrovača je otporna sorta na bolesti, a pošto se gaji pojedinačno, skoro nikad se i ne prska hemijskim sredstvima, te se može svrstati u red ekološkog voća. Na pijacama se uglavnom prodaje u malim količinama. Tek poneki domaćin usput ubere sa stabla iz svog dvorišta pokoju jabuku i stavi je na tezgu, da bi imao bolju ponudu. S druge strane, sve je manje kupaca koji znaju da su to baš petrovače.
- Ove jabuke nisu kao s fotografija, a savremeno potrošačko društvo više uvažava estetiku pakovanja, nego vrednost. Plod petrovače je sitan, težine od 40 do 50 grama. U osnovi je okruglasto-konusnog oblika, ali ima dosta nepravilnih i neujednačenih plodova, pa zbog toga ne privlači pažnju. Videćete ih u kotaricama koje su bake donele da ih prodaju. Često prođu nezapaženo, a to nisu zaslužile. Jer, meso petrovače je belo, sočno, krto, slatko i izuzetno prijatnog mirisa – dodaje Petrović.
Rastu i iz izdanaka
Iskustva iz prakse pokazuju da može da se razmnožava i izdancima. Prema oceni stručnjaka, zaslužuje pažnju kao jedna od najranijih sorti, a sa druge strane potrebno ju je sačuvati u oplemenjivačke svrhe. Njeni plodovi lako otpadaju sa stabla, pa se uglavnom kupe ispod krošnje i jedu. Takvi su najzreliji i najsočniji.
Postoji crvena i bela petrovača, razlikuju se neznatno po veličini ploda, a više po boji pokožice. Bela petrovača je izuzetno retka kod nas. Plod joj je zelenkaste boje, ali kako zri, poprima žutu nijansu. Kožica je tvrda, a meso krhko. Ukus je vinasto-sladak i prijatno osvežavajući.
– Kvalitet plodova u celini zaostaje od prosečnog, ali se petrovača ceni zbog toga što najranije stiže. I, što je najvažnije, naša stara sorta – kaže Danko Petrović.
B. Nenković
Dobro jutro broj 579. – Jul 2020.
