JAGODE NE MOGU DUGO OSTATI SVEŽE
U maju, čini se, čitava Srbija na jagodu miriše. Mnoga pobrđa, proplanci, plodne doline i bašte prekrivene su jagodnjacima. Problem je što se obilan i kvalitetan rod ne može dugo čuvati kao sveže voće. Brzina kojom se ovi plodovi transportuju, način njihovog čuvanja i mogućnosti plasmana značajno utiču na umanjenje kvaliteta i izgleda što direktno određuje cenu i zaradu.
Za duže transporte, uglavnom za izvoz, koriste se kamioni hladnjače, vagoni s ugrađenim rashladnim sistemima i avionski kargo letovi. Pre nego što se utovare, plodovi se prvo rashlade na 3 celzijusova stepena, a zatim unose u vozila za transport u kojima je temperatura oko 0 stepeni. Ukoliko bi se u ovakva vozila plodovi unosili direktno s njive kada je u njima temperatura i 20 stepeni, toplota koja se oslobađa tokom disanja voća bila bi veća od rashladnih kapaciteta uređaja na vozilu, pa bi temperatura dodatno rasla i jagoda bi se ubrzano kvarila. Nije preporučljivo da se jagoda transportuje duže od tri dana na temperaturi od –1 do 2 stepena. Ukoliko su plodovi smrznuti, oni se prevoze na -8 do -20 stepeni.
Jagoda ima prilično mekan plod i veliki respiracioni koeficijent, što su i glavni razlozi za njeno relativno kratko čuvanje u svežem stanju. Mana je i što oni tokom čuvanja mogu samo neznatno da dozrevaju, pa se moraju brati u punoj zrelosti, a na tako mekim plodovima i malo grublji dodir stvara povredu koja otvara vrata parazitima.
Kvalitet i zdravstvenu ispravnost slatke i mirišljave jagode ne gube kada se čuvaju samo jedan dan u običnim skladištima bez hlađenja. U hladnjačama, pri optimalnim temperaturama od -0,5 do 0 stepeni i relativnoj vlažnosti 85 do 90 procenata, plodovi sorti mekanog mesa, za potrošnju u svežem stanju, mogu se čuvati tri do pet dana, plodovi čvrstog mesa 8 do 10 dana, a za preradu i nešto duže. Po iznošenju iz komore, voće bi prvo trebalo 10 sati držati u posebnoj prostoriji u kojoj je temperatura 6 do 8 stepeni i isti procenat relativne vlažnosti koji je bio u hladnjači, pa tek onda iznositi na tržište. U suprotnom, na površini ploda će se ubrzano kondenzovati vlaga i oni će početi da se kvare.
Mnogo je lakše i jednostavnije plodove jagode čuvati zamrznute na od -18 do -20 stepeni, a to može da traje čak i više od jedne godine. Za ovakav način čuvanja potrebno je da se odmah posle berbe, jagode upakovane u odgovarajuću ambalažu, unesu u pretkomore za rashlađivanje, pa potom u tunele za smrzavanje, na takozvano šokiranje. U tunelima su temperature od -30 pa do -50 stepeni, a samo zamrzavanje traje od 10 do 14 sati. Kada se iznesu iz tunela, smrznuti plodovi se pakuju u odgovarajuću ambalažu, najčešće su to polivinilske kese od 10 kg čija je oznaka 10/1. Tako smrznuta jagoda naziva se original.
U protočnim tunelima smrzavanje traje oko 20 do 30 minuta, dok u tunelima – linijama s kriogenim zamrzavanjem, gde se koristi ugljendioksid ili tečni azot, smrzavanje – šokiranje traje svega 7 do 8 minuta, pri čemu je temperatura gasa od –70 do -100 stepeni, ponekad i do -180 stepeni. Važno je znati da, što se brže i pravilnije obave svi postupci od berbe do smrzavanja, u paketu je veći udeo kvalitetnijih, zdravijih plodova jagode.
Piše: Mr Branko Tanasković, PSSS Čačak
