Piše: Jasna Bajšanski
Iako je lekari zdušno preporučuju u svakoj vrsti dijete i ishrane, kao jedino meso dozvoljeno u vreme posta, u Srbiji se troši samo oko šest kilograma ribe po stanovniku godišnje, a zbog korone i otežanih načina transporta do kupaca, i taj prosek strmoglavio se na pola. Najvredniji su njeni proteini, kao i zdrave masne kiseline, kaže nutricionistkinja Jovana Pejaković iz Centra za ishranu „Nu3“ iz Novog Sada. Kako kaže, količina proteina u mesu riba varira od 12,8 odsto do 23 odsto, u zavisnosti od vrste. Morske ribe imaju malu prednost kada je sadržaj proteina u pitanju. Primera radi, jedna od vrednih riba, a nama dostupna, jeste skuša, sa 20,7 odsto proteina u sastavu.
– Meso ribe takođe karakteriše bogat sadržaj masnih kiselina, mnogo zdraviji od sastava ostalih mesa koja koristimo u ishrani. Riba obiluje polinezasićenim omega-3 masnim kiselinama koje imaju ulogu u mnogim vitalnim procesima u organizmu, od regulisanja krvnog pritiska i zgrušavanja krvi do jačanja imuniteta, a takođe i potencijalno visoko antiinflamatorno dejstvo. U mastima riba nalaze se i vitamini A i D, deficitarni u mnogim drugim namirnicama. Od minerala, u sastavu ribe se u većim količinama nalaze fosfor i kalcijum – objašnjava Pejakovićeva.
Nemaju sve vrste riba jednak značaj u ishrani ljudi ali, prema rečima naše sagovornice, svakako je bolja opcija konzumirati bilo koju vrstu ribe nego je uopšte ne jesti. Veći procenat omega-3 masnih kiselina u odnosu na prosečnu ribu može se naći u sivom tolstolobiku, belom amuru, jezerskoj pastrmki i lososu.
Za sve generacije
Riba je u ishrani dece bitna i zbog visokog sadržaja D vitamina koji je važan za pravilan razvoj i rast. Veoma su slične potrebe adolescenata i starije dece kada je riba u pitanju. Kada se govori o ribi u ishrani starijih, važno je znati da omega-3 masne kiseline koje ona sadrži, veoma povoljno utiču na kardiovaskularni sistem s kojim ova starosna grupa često ima problema. Omega-3 masne kiseline u zidovima arterija smanjuju upale koje utiču na stvaranje i rast plakova, što smanjuje verovatnoću grupisanja trombocita u krvi i formiranje ugrušaka.
– Najzdraviji način pripreme je svakako kuvanje, barenje, grilovanje ili pečenje u rerni na pek papiru. Nije dobro pohovati ribu i pržiti je u dubokoj masnoći, a posebno ne u fritezi, kao što je to slučaj upravo sa giricama. Riba je jedna od retkih namirnica koja se može kombinovati praktično sa svim ostalim namirnicama – kaže Jovana Pejaković.
Dva puta nedeljno je minimum
Prema rečima ove nutricionistkinje, riba bi na našoj trpezi trebalo da se nađe minimalno dva puta nedeljno, a po mogućnosti i češće. Međutim, u Srbiji to nije slučaj i ona se jede veoma retko i u nedovoljnim količinama. Valja znati i da je riblje meso pogodno za većinu dijeta jer mu je sastav nutritivno veoma dobar, lako je svarljivo i sadrži dosta proteina.
– Ribu nije preporučljivo jesti kod dijeta koje zahtevaju ograničavanje proteina u ishrani, kao što su dijete prepisane zbog kamenaca u bubregu, mokraćnim putevima i mokraćnoj bešici ili zapaljenje žučne kesice i žučnih puteva, gde se ograničavaju masnije namirnice pa se ograničavaju i masnije ribe, dok se manje masne ribe mogu slobodno konzumirati, objašnjava Jovana, poručujući da ribu možemo jesti u bilo kom delu dana, s tim što je u večernjim satima bolje konzumirati manje masnu ribu ili ribu iz konzerve, ali u salamuri, odnosno, sopstvenom soku ili dobro isceđenu od ulja, kako ne bismo opteretili stomak pred spavanje jer se masti sporije vare.
