Ova godina je za voće u Šumadiji bila izuzetno nepovoljna, te se procenjuje da je većina roda stradala. Prema rečima Danka Petrovića, savetodavca za voćarstvo u PSSS Kragujevac, sve je počelo od zime bez dovoljno padavina, u aprilu je bilo mraza, u maju gradonosnih oblaka, a u junu je vladala suša.
„Sve je to uticalo na značajno smanjenje prinosa voća u Šumadijskom okrugu. Godina je bila izuzetno specifična za poljoporivredu. U nekim zasadima prinos je maltene apsolutna nula. Ima i voćnjaka u kojima je prinos svega od 1 do 3 odsto od potencijala, odnosno od očekivanog roda u regularnim uslovima. Zimus nije bilo dovoljno padavina, a zna se da voće koristi zimsku vlagu, koje ove godine nije bilo. Posle prolećnog mraza usledila je završnica u izuzetno sušnom junu, u kome u regulanim godinama u našem regionu ima oko 100 milimetara vodenog taloga“, kaće Danko Petrović, savetodavac iz PSSS Kragujevac.
Voćari iz sela Stragari, Vlakča i Masloševo, ali iz drugih sela poznatih po gajenju voća, svedoče da skoro da nisu imali berbu, jer je oko 90 odsto ovogodišnjeg roda nestalo zbog nemilosrdnih vremenskih uslova. Šljiva, koja je najzastupljenija voćna vrsta u ovom kraju, beleži rekordno nizak prinos.
Na gazdinstvu Hadžića iz Stragara, koji gaje šljivu na 4 hektara, ove godine grane su ostale skoro prazne. Ubrali su svega 10 odsto od očekivanog prinosa. Na pojedinim parcelama u okolnim selima šljive je bilo tek za pokoju teglu pekmeza, čiji domaćini inače žive od voćarstva. Slab rod uticao je i na cene voća na pijacama.
„Kad nema voća, cene skaču, jer je reč o uzročno- posledičnoj vezi između ponude i potražnje. Sve ovo što se dešavalo kod nas, dogodilo se i u našem okruženju, a mi smo deo velikog tržišta. Cene su izuzetno visoke zbog smanjne ponude. S drgue strane nekih voćnih vrsta je izuzetno malo na našem terenu, jer su smanjene površine. Reč je otome da pojedino voće godinama nije bilo ekonomski isplativo, pa su voćari krčili zasade“, dodaje Petrović.
U selima ili na pojedinim pozicijama ili nadmorskim visinama mraz nije uticao na voće, te su domaćini uspeli da izvuku koliko toliko plodova iz voćnjaka. Dešavalo se da na jednoj parceli ne bude nijedne šljive, a da svega nekoliko stotina metara od nje, mraz ili grad nisu toliko oštetili plodove. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz poslednjeg popisa poljoprivrede, u Šumadijskom okrugu je preko 2700 hektara pod šljivom, koja je vodeća voćna vrsta.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
