Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Шумадијска прича о сеоском туризму

Шумадијска прича о сеоском туризму

35

Текст и фото: Зорица Драгојевић

Када вас дочекује на капији свог дворишта – у хладу старе лозе је повелики сто са дрвеним клупама, са десне стране стара кућа која је била предвиђена за рушење, магаза и чесма, а с леве нова кућа – Светлана Јанковић то чини с најширим и најискренијим осмехом на свету. То је осмех српске домаћице, кућанице, жене навикле на тежачке послове, оне којој су гости одмор за очи и душу. А гостију код ње у Белом Пољу увек има, још од 2008. када је као технолошки вишак остала без посла и одлучила да се бави туризмом. И да, Светлана је дама, по понашању, држању, по много чему. Дама на селу.

– Причу о етно кући и туризму започела сам 2008. године када сам, после 28 година рада у Такову, остала без посла као технолошки вишак- каже Светлана. – Кућа коју сада издајемо била је под великим питањем, да ли да је адаптирамо или да је срушимо. Пријатељи су ми говорили „Шта да срушиш, реновирај! Сада људи воле етно куће, добро ти иде с људима, ведра си и насмејана, почни да се бавиш туризмом.“ Разговарала сам и с неким женама из туристичке агенције које су ми предложиле да категоризујем кућу и да кренем…

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us