Porast cene zejtina u maloprodaji, što je posledica porasta vrednosti sirovine, stavio je fokus na pitanje domaće proizvodnje suncokreta. Srbija ima dovoljno te uljarice za domaće potrebe, ali cenu diktira svetsko tržište.
„Kada je u pitanju suncokret, prinosi su bolji nego što smo očekivali ove godine, jer su oni ponovo negde na nivou oko tri tone, a površina od 220. hiljada hektara govori da imamo nešto preko 660.000 tona. To znači da smo se i na evropskom nivou ustabilili i da je proizvodnja suncokreta bila dobra, a da je suncokret verovatno biljka koja najbolje trpi ove ekstremne klimatske promene. Proizvođači su sigurno zadovoljni sa cenom.“ rekao je stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Vladimir Miklič.
Prostora za povećanje površina pod suncokretom ima u centralnoj Srbiji, ali on ne očekuje da ono bude značajno, ali ni da se smanji.
U toku je žetva u Rusiji i Ukrajini, prinosi su solidni, a cene merkantilnog suncokreta su visoke, preko 500 odnosno 600 evra.
„Kada je Institut u pitanju, imamo najbržu izmenu sortimenta i prisutni smo u više od 20 zemalja sveta, kada se radi o suncokretu, a interesovanje je veliko. Suncokret ostaje jedna od uzdanica ove ustanove“ kaže Miklič.
U junu 2022 godine će se u Novom Sadu održati 20. Međunarodna Konferencija o suncokretu sa oko 500 eminentnih stručnjaka iz celog sveta.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
