Već nekoliko godina unazad poljoprivredni proizvođači Nišavskog okruga odlučuju se da zaseju suncokret na svojim parcelama.
Pre par godina površine pod suncokretom bile su jedva šest hektara i to uglavnom na terenima aleksinačke opštine a trenutno je na parcelama Nišavskog okruga suncokret posejan na površini od oko 500 hektara.
Odgovor na to šta je uticalo na povećanje površina pod suncokretom daje nam Saša Stanković, savetodavac u PSSS Niš.
– Usevi suncokreta na poljima Nišavskog okruga u fenofazama su punog cvetanja i početka mlečne zrelosti. Povoljne padavine početkom vegetacije doprinele su dobrom sklopu biljaka na njivama koji obećavaju dobar potencijal rodnosti. Poslednje padavine od pre dvadesetak dana u solidnom obimu, takođe su doprinele poboljšanju stanja useva suncokreta. Suncokret je u dobroj kondiciji i podnosi ove ekstremne uslove koji trenutno postoje poslednjih dana. Kvalitet primenjenih agrotehničkih mera osnov je postizanja dobrih prinosa suncokreta. Kao i kod pšenice, kukuruza i ostalih ratarskih kultura, kvalitet i norma đubrenja, kvalitet setve i zaštite protiv korova osnovni su preduslovi postizanja dobrih prinosa. Prosečni prinosi suncokreta na teritoriji Nišavskog okruga su oko 2,5t/ha, a na terenima aleksinačkog kraja i do 3-3,5t/ha. Ukoliko bi suncokret u narednom periodu, tokom nalivanja zrna dobio bar 20mm/m2 kiše prinosi bisigurno bili odlični. Tokom sazrevanja nisu pogodne kiše koje remete kvalitet zrna i kvalitet žetve. Prinosi suncokreta uglavnom su niži u o odnosu na pšenicu i posebno na kukuruz, međutim povoljnija cena suncokreta na tržištu u odnosu na pšenicu i kukuruz, sve bolje ovladavanje agrotehnikom proizvodnje suncokreta od strane proizvođača našeg kraja doprineće sigurno povećanju površina pod suncokretom – ističe naš sagovornik.
– Zrno suncokreta kod mnogih stočara postalo je sastavni deo koncentrovane stočne hrane. U čestom dvopoljnom plodoredu i smeni kukuruza i pšenice, suncokret uz lucerku i drugo leguminozno krmno bilje postaje značajna ratarska kultura u plodosmeni sa kukuruzom i pšenicom. Obrada zemljišta za zasnivanje useva pšenice je mnogo lakša nego posle kukuruza. Setva pšenice posle suncokreta može se obaviti i na redukovanoj obradi zemljišta. Na kraju odlična cena suncokreta pre dve godine, takođe, je razlog povećanja površina pod suncokretom – navodi Stanković i dodaje da je suncoktret biljka koja je najtolerantnija na sušu i visoke dnevne temperature kakve su poslednjih petnaestak dana.
Tekst: D. A.
