VREME JE ZA NOVI KOMPOSTARNIK
Vegetacija krupnim korakom grabi svom kraju. Iz bašta i vrtova je pokupljeno sve zbog čega su odabrane biljke gajene i ostalo je samo ono što u domaćinstvu ne može da se iskoristi. Međutim, te zdrave biljne ostatke može sledeće vegetacije da koristi zemlja i neko novo voće, povrće, cveće… Sve što je zdravo ostalo iza svih biljaka koje su rasle na okućnici ne sakuplja se u džak da bi se bacilo na deponiju. Sve se pažljivo pokupi i sortira na gomilice prema veličini, a onda odabere zaklonjen kutak u bašti gde se odlaže, gde se pravi kompostarnik u kojem se „proizvodi“ organsko đubrivo za biljke koje će se gajiti u sledećoj vegetaciji.
Poslednjih godina, uz učestale priče o organskoj proizvodnji povrća i hrane uopšte, porasla je svest i o značaju čuvanja i pravilnog iskorišćavanja svih zdravih biljnih ostataka koji su odlična sirovina za organsko đubrivo – kompost. Baštovani često u zaklonjenom kraju bašte, kojem može nesmetano da se priđe i iz kuće, prave kompostarnike. Najjednostavnije je kada se svi ostaci slažu na gomilu i tako čuvaju do mineralizacije. Ipak, bolje je da se napravi kompostarnik, ma koliko on bio improvizovan.
Zemljište na kojem će se praviti kompostarnik prvo valja očistiti od korova, prekopati i ukloniti površinski sloj tako da se napravi mali rov. U njega se ubaci stari drveni sanduk, bure, ili jednostavno povežu stare daske i napravi dublji ram. I – kompostarnik je gotov.
Na dno se stave usitnjene grančice koje će biti drenaža. Ukoliko na posedu ima poluzgorelog stajnjaka, preko njih se prospe jedna kofa i slojevi mogu da se slažu. Ako nema pravog stajnjaka od domaćih životinja, u poljoprivrednoj apoteci može da se kupi džačić peletiranog pilećeg stajnjaka i „baštenska fabrika“ organskog đubriva može da počne s radom.
Osim ostataka povrća u kompostarnik se unosi i suvo, ali samo zdravo lišće, ali ne od biljaka koje su kisele poput oraha. Dobro je da se posle suvih delova stavi sloj zelenih, recimo trava, kopriva, pelin. Ova dva sloja ne bi trebalo da budu deblja od 30 cm. Preko toga se stavi tanak sloj mešavine baštenske zemlje, zgorelog stajnjaka i šake kreča u prahu. Potom se redosled ponavlja.
Sve krupnije i grube delove biljaka valja prvo usitniti pa tek tada odložiti u kompostarnik. U kompostarnik se odlažu i jako usitnjene grančice od rezidbe, organski otpaci iz kuhinje, perje, vuna, stari hleb, neobojeni karton… Kada gomila dostigne visinu od jednog i po metra, kompostarnik bi valjalo obilno zaliti i ostaviti do proleća, odnosno do kraja mineralizacije. Za nove organske otpatke valja napraviti drugi ram. U proleće, kada se gomila spusti na trećinu prvobitne visine, treba je prelopatati da se provetri. Već mesec-dva posle toga kompost je spreman za upotrebu.
Sloj otpada treba da sadrži oko dve trećine vlažnog, zelenog, hranljivog materijala bogatog kiseonikom i jednu trećinu smeđih, suvih i manje hranjivih ostataka bogatih uljenikom. Ne bi smeli da se kompostiraju korovi sa semenom,lišće oraha jer sadrži otrove, bolesne biljke, otpaci kuvanih jela jer privlače glodare, meso i kosti, jer privlače pse i mačke, velike količine novinskog papira, časopisa u boji, pelene, pseći, mačji i ljudski izmet. Zatim ne smeju se kompostirati ostaci duvana, sadržaj vrećica iz usisivača, pepeo kamenog i crnog uglja ili uglja za roštilj zbog teških metala, kao ni otpaci koji sadrže hemikalije, stari lekovi, ulja, plastična ambalaža, bojeno ili impregnirano drvo, stiropor, metal, staklo.
Optimalna vlažnost kompostne mase je važna za razgradnju biomaterijala. Kada ga stisnemo u šaku, voda ne sme da se cedi, a posle otvaranja šake, materijal se ne rasipa nego ostaje u grumenu. Dobra provetrenost doprinosi boljem zagrevanju i bržoj razgradnji organskog materijala, a postiže se mešanjem krupnijeg i sitnijeg, drvenastog i mekog, suvog i vlažnog materijala. Posle određenog vremena, obično 10 meseci, kompost postaje tamnosmeđe do crne boje i miriše na šumsku zemlju U njemu ne bi trebalo da se prepoznaje početni biomaterijal, osim ponekih teže razgradivih delova.
Ukoliko je nezreo, kompost ima svetliju boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci lako razgradivih materijala, poput lišća, ostataka povrća i slično. Takav kompost mora još neko vreme da odleži.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
