Piše: Svetlana Mujanović
Višnjin surlaš, negde ga zovu i svrdlaš (Rhynchites auratus), velika je štetočina u voćnjacima pod višnjom. Napada i šljivu, glog, može se pronaći i u zasadima pod jabukom i kruškom, ali su u njima štete sporadične. To je štetočina ploda, a u njega se ubušuje u precvetavanju. Štetu prave odrasli i larve. Rasprostranjen je svuda u svetu gde se gaji višnja.
U višnjiku se lako prepoznaje. Odrastao insekt je ljubičasto-bakarne boje, dug 6 do 7,5 mm, s rilicom dužom od tela i presijava se na suncu. Na vrhu glave ima rilicu u obliku slonove surle. Larve su duge desetak milimetara, žućkasto bele, sa smeđom glavom. Jaja su veoma sitna i teško ih je uočiti. Prezimljava u stadijumu larve u zemljištu, na dubini od 10-ak cm. U proleće, prosečnih godina to je početkom aprila, imago izlazi iz zimovnika i hrani se cvetnim i lisnim pupoljcima, izjeda ih, i oni se ne otvaraju, suše se i opadaju. Od maja pa do početka juna polaže jaja u mlade plodove. Ženka prvo rilicom izbuši otvore i u njih položi po nekoliko jaja. Mesto uboda je jasno vidljivo, jer je prekriveno izgrizotinama. I, praktično, takvi plodovi su tržišno neupotrebljivi.
Larva se pili za dve nedelje, hrani se tkivom ploda i, kako raste, tako se pomera prema koštici, ubušuje se u nju i tu završava razvoj. Tada napušta plod, spušta se u zemlju, gde formira komorice u kojima prezimljava. Ima jednu generaciju godišnje, a pošto jedan deo larvi produžava razvoj i naredne godine, tada ima i dvogodišnju.
Suzbijanje ide u dva pravca. Koriste se preventivno mehaničke i hemijske mere. Pošto prezimljava u komoricama u zemljištu oko krune, tada se, u poznu jesen ili tokom blage zime, dubljim izoravanjem ili ašovljenjem, komorice sa svrdlašem izbace na površinu i tu ih pokupe ptice ili sitne životinje kojima su odlična hrana.
Prve vidljive štete od višnjinog surlaša nastaju na pupoljcima, po izlasku insekta iz zemlje, negde početkom aprila. Zbog toga, pre nego što započne s ishranom, potrebno je da pupoljci budu prekriveni insekticidom. To se postiže ranoprolećnim prskanjem rastvorom bakarnih fungicida, poznatim kao prolećno plavo prskanje, u koji se dodaju neko od mineralnih ulja u koncentraciji od jedan odsto, i neki insekticid iz grupe piretroida (Grom, Cipkord u konc. 0,03%). Ova zaštita je veoma bitna, jer spušta brojnost rilaša ispod takozvanog praga štetnosti i nema opasnosti od toga da u vreme cvetanja višnje, kada zbog pčela insekticidi ne bi smeli da se koriste, on pravi velike štete.
Prva dozvoljena zaštita insekticidima, zbog pčela, počinje u vreme precvetavanja, kada se radi i poslednja zaštita od monilije. Ali, ovaj period je mač sa dve oštrice. Uglavnom, u tom periodu u višnjicima koji su zatravljeni ima korova, maslačka, recimo, koji su u punom cvetanju i koje pčele rado posećuju. Ako se insekticidi koriste u tom periodu, pčelama opet preti trovanje. U višnjicima u kojima se i međuredni prostor obrađuje mogu da se koriste insekticidi Grom (u koncentraciji 0,03%), Vanteks (konc. 0,005%), Poluks (0,05%), Cipkord, Cythrin 250 EC (0,03 %). Insekticidi iz grupe organofosfata više se ne smeju primenjivati u zaštiti višnje.
Ako je kvalitetno obavljena ranoprolećna zaštita – kombinacija fungicida i mineralnog ulja i insekticida, tada je brojnost surlaša vrlo mala i bolje je da se upotreba insekticida u precvetavanju izbegne.
