Tokom sezone zrenja povrća, u seoskim dvorištima mogu se videti venci s nanizanim paprikama i kriškama patlidžana kako se suše na suncu.
U zavisnosti od navike ukućana, patlidžani se seku na pola, na trake ili kocke, i suše. Trake i kocke se suše u rerni, a polovine na suncu. Najpre se operu i odstrane im se peteljke. Zatim se prepolove, iz njih izvadi pulpa, a mesnati delovi, koji treba da budu deblji od 1 cm, iglom se nanižu na kanap tako da ne budu jedan uz drugi, da ne bi istrulili. Suše se u suvoj prostoriji, u kojoj postoje naspramni otvori zbog prirodne ventilacije, ispod nadstrešnice, ili na balkonu, tako da na njih ne pada direktna sunčeva svetlost.
U suprotnom, patlidžani će izgoreti na suncu i izgubiti ukus. Ako se najavi kiša, niske s patlidžanima se unose u kuću. Da na plodove koji se suše ne bi sletali insekti, oni se prekriju gazom. Kada je lepo, toplo i tiho vreme, sušenje traje obično oko tri nedelje.
Osušeni plodovi čuvaju se na suvom i tamnom mestu, u vencima ili se skinu s njih. Obično se prvo dan-dva drže u zatvorenoj posudi, da se u njima izjednači vlaga, a potom se, ako su ostali u vencima, okače u suvu i provetrenu prostoriju, ili ređaju u plastične ili staklene tegle ili kutije. Ako u kući postoje suve, tamne prostorije sa dobrom ventilacijom, dobre su i vreće od papira, tankog platna ili gaze, koje se mogu dobro zatvoriti, da u njih ne uđu sitni insekti. Tako sušeni patlidžani nisu gorki, posebno novije selekcije. Osim toga, pre upotrebe kratko se prokuvaju u kipućoj vodi.
Kada se suše u rerni, plodovi se seku na pola, trake ili male kocke. Zatim se polažu na pleh u jednom sloju koji se stavi u rernu, zagrejanu na 100 stepeni i u njoj drže tri-četiri sata. Vrata rerne treba da su odškrinuta 5 do 10 cm. Tokom sušenja komadići se moraju prevrtati ili mešati, kako bi se ujednačeno sušili. Ponekad se suši u nekoliko faza, odnosno, smenjuje se sat sušenja sa satom hlađenja, sve dok se patlidžani ne osuše kao pečurke.
