“Sve što nam treba priroda nam daje, samo treba znati kako to sačuvati.” – narodna mudrost.
Pre nego što su postojali frižideri, konzervansi i supermarketi, ljudi su pronašli jednostavan način da produže život letnjem obilju, sušenje. Sušeno voće nije moderna izmišljotina niti marketinški trend, već jedna od najstarijih tradicija u ishrani na svetu, koja seže hiljadama godina unazad. Ono što su naši preci radili iz nužde, danas se vraća iz sasvim drugog razloga, jer se pokazalo da sušeno voće, kada se jede pametno i u pravoj meri, može biti iznenađujuće bogat i vredan dodatak svakodnevnoj ishrani.
Sušenjem se iz voća uklanja voda, ali ostaje gotovo sve ostalo, vlakna, minerali, prirodni šećeri i mnogi antioksidanti koji se pri tome čak i koncentrišu. To znači da mala šaka sušenog voća može imati istu hranljivu vrednost kao znatno veća količina svežeg. Upravo ta gustina korisnih sastojaka čini ga praktičnim i moćnim, ali je to ujedno i razlog zašto ga treba jesti u umerenim količinama.
Sušene šljive, smokve, kajsije, urme, suvo grožđe i brusnice, svaka od ovih namirnica ima svoje jedinstvene prednosti, ali ih sve povezuje jedna zajednička osobina, izuzetno visok sadržaj vlakana. Vlakna su ono što drži rad stomaka u pokretu. Ona pomažu redovnoj stolici, hrane korisne bakterije u crevima i stvaraju osećaj sitosti koji traje duže nego kod većine grickalica. Za sve koji imaju problema sa sporim varenjem ili neredovnom stolicom, sušene šljive i smokve su jedno od najefikasnijih prirodnih rešenja koje i zvanična medicina preporučuje već decenijama.
Sušeno voće je izuzetno bogato mineralima koji postaju još jači tokom procesa sušenja. Gvožđe iz sušenih kajsija i suvog grožđa podržava stvaranje crvenih krvnih zrnaca i sprečava malokrvnost, što je od posebnog značaja za žene, trudnice i one koji ne jedu meso. Kalijum, kojeg ima u izobilju u sušenim bananama, urmama i kajsijama, pomaže srcu da pravilno radi i doprinosi normalnom krvnom pritisku. Kalcijum i magnezijum iz sušenih smokava čuvaju zdravlje kostiju, pravilan rad mišića i nervnog sistema, dok bakar pomaže telu da bolje upije gvožđe i izgradi zdrava tkiva.
Antioksidanti u sušenom voću štite naše ćelije od oštećenja koja s vremenom dovode do hroničnih bolesti. Sušene brusnice i suvo grožđe posebno su bogati prirodnim jedinjenjima koja naučnici intenzivno proučavaju zbog njihovog zaštitnog delovanja na srce i krvne sudove. Urme, sa druge strane, sadrže jedinstvenu kombinaciju protivupalnih sastojaka koji se povezuju sa smanjenjem upala u organizmu i podrškom zdravlju mozga.
Prirodni šećeri koji se u sušenom voću nalaze u zgusnutom obliku, fruktoza i glukoza, daju mu prepoznatljivu slatkoću i čine ga odličnim izvorom brze energije. Zbog toga je sušeno voće odavno omiljeno među sportistima i svima koji vode aktivan život. Za razliku od industrijskih slatkiša koji donose samo prazne kalorije, sušeno voće uz energiju daje i vlakna, minerale i antioksidante koji telu pružaju podršku tokom i nakon fizičkog napora.
U kuhinji je sušeno voće izuzetno zahvalno i svestrano. Odlično se slaže sa orasima i bademima kao jednostavna i zasitna užina, a u kombinaciji sa ovsenom kašom ili jogurtom čini hranljiv i uravnotežen obrok. Dodaje se i u domaća peciva, zdrave energetske kuglice i musli, a u slanoj kuhinji sušene kajsije i smokve pronalaze svoje mesto uz fine sireve, u sosevima za meso i orijentalnim jelima gde njihova slatkoća savršeno balansira jake začine.
Iako je sušeno voće vredna i prirodna namirnica, postoje grupe ljudi koje moraju da budu pažljivije. Osobe sa dijabetesom ili povišenim šećerom u krvi trebalo bi da ga uzimaju u manjim količinama i uvek uz obrok, jer zgusnuti prirodni šećeri mogu brže podići nivo šećera nego sveže voće. Oni koji imaju osetljiv stomak, sindrom iritabilnog creva ili loše reaguju na veće količine vlakana, mogu primetiti neprijatnosti poput nadimanja, posebno uz sušene šljive i smokve. U tom slučaju preporučuje se postepeno uvođenje u ishranu i praćenje reakcije organizma. Osobe alergične na sulfite trebalo bi da posebno obrate pažnju na deklaraciju, jer se ovaj konzervans često dodaje kupovnom sušenom voću radi očuvanja jarke boje i produženja roka trajanja.
Savet: Prilikom kupovine sušenog voća obavezno pročitajte sastav. Mnogi kupovni proizvodi sadrže dodati šećer, sulfite kao konzervanse i biljna ulja koja umanjuju njihovu pravu vrednost. Birajte sušeno voće bez ikakvih dodataka, što prirodnije, tamnije boje i sa što kraćim spiskom sastojaka. Dnevna porcija od četiri do šest komada, odnosno jedna manja šaka, sasvim je dovoljna da osetite sve blagodeti bez preteranog unosa šećera.
Sušeno voće nas podseća da vrednost ne nestaje kada nešto promeni oblik. Ono što je leti raslo na suncu, puno soka i mirisa, u osušenom obliku čuva svoju suštinu i nosi je dalje, kroz jesenje i zimske mesece kada nam je često najpotrebnije. Malo toga u ishrani nudi takav spoj praktičnosti, ukusa i hranljive vrednosti u tako malom pakovanju.
Autor: N .D. Jelena Keserović, naturopata i nutricionistički terapeut
Foto: Vecteezy
