Kiša koja je u drugoj polovini aprila obilno nakvasila žitnja polja u Pčinjskom okrugu uspela je u poslednji čas da povrati ozime useve od potpune propasti. Zemljište u oraničnom sloju bilo je potpuno ispucalo, tako da nije bilo dovoljno vlage u zoni korenovog sistema, a topao vetar je izazivao i sušenje donjih listova. Pšenica u ovom okrugu zasejana je u širem optimalnom roku na oko 80 posto površina, a samo na 20 posto u ranijim rokovima i ona se sada nalazi u fazi od lista zastavičara do početka klasanja, dok se ječam nalazi u različitim fazama klasanja do faze početka cvetanja.

Palo od 25 do 35 litara kiše

Prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, palo je negde od 25 do 35 litara kiše po m2, u zavisnosti od terena na kome se nalaze žitarice. Poljoprivredni proizvođači su poslušali reč struke i na vreme odradili prihranu azotnim đubrivom, ali zbog nedostatka vlage i ekstremno visokih tempertura za ovaj period godine usevi nisu uspeli da ih usvoje.

– Nakon ovih padavina biljke će uspeti da usvoje azotna đubriva i uđu u fazu klasanja i cvetanja. Usled klimatskih promena vreme početka vegetacije kod ozimih useva se pomerilo u proseku za dve nedelje, a to je uslovilo i skraćivanje nekih fenofaza – intenzivno bokorenje i vlatanje – kaže Lazović Đoković.

U prethodnom periodu pšenica je bila usled blage zime, nedostatka padavina, izložena ekstremno visokim temperturama, u velikom stresu. Usled suše došlo je do skraćivanja pojedinih fenofaza i sušenja donjih listova tj. podgorevanja, koji su se na taj način borili da uđu u fazu klasanja.

Kiša spasla rod ozimih useva

Ova kiša će spasiti budući rod ozimih useva, naročito kod pšenice i uticaće i na sadržaj proteina odnosno kvaliteta zrna i visinu prinosa. U naredne dve nedelje ratari traba da obrate posebnu pažnju na početak faze cvetanja jer i u uslovima vlažnosti postoji rizik od infekcije klasa prouzrokovačem fuzarioze klasa – šturosti klasa.

Podgorela pšenica

– Fuzarioza klasa je bolest koja se više javlja na pšeničnim poljima ako u doba cvetanja padaju kiše, koje ne moraju da budu obilne, već je bitno koliko dugo će klas biti mokar. Istovremeno rane jutarnje magle koje nisu retkost u prvim danima maja, su idealne za infekcije koje nastaju isključivo u cvetanju pšenice. Cvet pšenice dođe kao otvorena rana kroz koju bolest ulazi u biljku – ističe Lazović Đoković i naglašava da se bolest posle razvija tako što micelijum prelazi sa zrna na zrno, pa neretko bude zahvaćen ceo klas. Zrna za vršidbu budu štura, nenalivena i često sa roze navlakom koja u sebi nosi i mikotoksine, otrove koje gljiva produkuje i koji štete zdravlju. Često takva pšenica nije za ljudsku upotrebu.

Ona poručuje ratarima da mere zaštite sprečavanja infekcija prouzrokovačem fuzarioze klasa i sinteze mikotoksina, treba da sprovedu na početku cvetanja, a pre padavina, nekim od fungicida: protiokonazol + trifloksistrobin 0,7 – 1l/ha protiokonazol +spiroksamin + trifloksistrobin 1,2 – 1,5l/ha mefentriflukonazol + piraklostrobin 0,75 – 1,5l/ha tebukonazol + azoksistrobin 0,8l/ha.

– Ovaj tretman je od izuzetnog značaja ne samo za zaštitu klasa nego i za dalju zaštitu lisne mase od prouzrokovača bolesti pegavosti, pepelnice, rđa, a naročito lista zastavičara od čijeg zdravstvenog stanja zavisi kvalitet i dužina nalivanja zrna – savetuje vranjski savetodavac i poručuje da je sa zaštitom useva potrebno primeniti i folijarnu prihranu pšenice kako bi na što lakši način prebrodila stresne uslove i ušla u fazu cvetanja.

Tekst i foto: Gordana Nastić