SAVETI IZ STAROG KUVARA

Kad god se s nostalgijom setimo starih vremena, bakine kuhinje i mirisa koji su se širili iz šerpi poređanih po, već legendarnom, „smederevcu“, čini nam se da su sva ta jela imala drugačiji šmek od ovih današnjih. Istina, tiho i dugo su se krčkala i mirisi i ukusi nisu „bežali“ ispod poklopca. Ali, to je samo jedna od tajni svih nezaboravnih ukusa bakine kuhinje. Druga tajna je u pravilno odabranim začinima, biljkama koje su naše bake same gajile, brale, sušile, čuvale i znale koji kojem jelu paše i u kojoj fazi kuvanja ga treba dodati. Baš tu tajnu smo otkrili u jednom starom kuvaru.

Kaže se da svako jelo postaje bolje i ukusnije kada mu se dodaju sveži začini koji će ga aromatizovati, probuditi njegove arome i učiniti ga zdravijim. Naše bake su imale svoje bašte, ali to ne znači da oni koji ih nemaju ne mogu sami, svojom rukom, da proizvedu sopstvene začine. Sve te biljke odlično uspevaju i u žardinjeri na prozorskoj dasci. Samo valja znati šta posejati.

O peršunu manje-više sve znamo, on je u našim kuhinjama najzastupljeniji, pa se za njega obično postavlja pitanje u šta ne ide, a veoma je zdrav. Evo još nekih biljaka za koje niste sigurni kom jelu podižu „rejting“.

Bosiljak je osnovni sastojak jednog od najpopularnijih italijanskih sosova – pesta đenoveze, a njegov aromatičan, osvežavajući miris retko ko ne voli. Neizostavan je deo salate kapreze, što znači da je odličan u kombinaciji sa zrelim paradajzom i kremastom mocarelom. Izvrsno se slaže s letnjim povrćem poput tikvica, patlidžana i paprika, ali i sa morskim plodovima, pa čak i s jagodama. Obavezno ide u svaki sos paradajza.

Origano ima jak ukus. Odlično se slaže sa crvenim mesom, barenim povrćem, jelima s testeninom i naravno – picom.

Majoran izgledom je jako sličan origanu te ne čudi što ih mnogi mešaju. Razlikuju se po ukusu i aromi. Majoran ima slatkasti, po malo limunast miris i slatko-gorki ukus, dok je origano znatno intenzivniji. Odlično se slaže s piletinom, korenastim povrćem, ali i sa svinjetinom.

Majčina dušica ima tanke grančice i sitne mirisne listiće. Kao i ruzmarin, popularan je začin u umacima, a odličan je dodatak pečenom mesu i povrću, kao i varivima. Odlično se slaže i s jelima u kojima ima sira, ali budući da ima prilično snažan miris, ne preterujte s količinom.

Nana ili menta je jako izdržljiva biljka koja će preživeti i letnje vrućine i zimske hladnoće. Njeni sveži listići odličan su dodatak voćnim salatama i koktelima poput mohita. Ali, menta će se izvrsno složiti s junetinom i jagnjetinom, a grašku će dati jednu sasvim novu dimenziju. Kremasta supa od graška s mentom je jelo u koje ćete se zaljubiti. I još nešto, kada se nana doda grašku, on neće nadimati.

Ruzmarin, poput majčine dušice spada u tvrde začine, a njegovi tvrdi listići skidaju se s grančice i koriste u jelima koja se duže kuvaju. Obično kao začin paše za pečeno meso, a izvrsno se slaže i s pečenim krompirima. Neizostavan je dodatak fokači, finoj italijanskoj pogači s maslinovim uljem, a koristi se i u sosovima s crvenim mesom i ribom.

Žalfija je još jedan tvrdi začin koji može preživeti gotovo sve vremenske prilike, a jako je aromatična. Odlično se slaže sa svinjetinom, a nekoliko listića žalfije preprženih na maslacu biće savršen dodatak testenini i njokama.

Piše: Svetlana Mujanović