Po dudu se Banat poznaje, tako se govorilo. Dud je nekada bio zaštitni znak ovog dela sveta. Bilo ga je ispred svake kuće u selima ili na periferiji grada.
Upijao je vlagu iz kuća zidanih od blata, njime su se hranile svinje i živina, od duda se pekla rakija, a hlad koji je pravila krošnja ovog drveta bio je skoro kao onaj od stoletnog oraha.
Dudovi su skoro nestali, a jedina očuvana dudova šuma nalazi se pored puta između Perleza i Titela, u delu sela poznatom kao Vašarište. Prema podacima iz crkvenih knjiga, svaki bračni par je na ime svadbarine morao da na ovom mestu, shodno materijalnim mogućnostima, posadi određeni broj sadnica belog duda, što je, osim ekološke opravdanosti, imalo i privredni značaj, jer se stanovništvo sve do polovine 20. veka bavilo, između ostalog, i uzgojem svilenih buba.
„Dudova šuma je jedno od prepoznatljivih obeležja Perleza. Poslednji put smo devedesetih godina prošlog veka angažovali stručnjaka da ih oreže. Tada nam je rečeno da ih više ne smemo dirati, jer su stari, prastari, mnoga stabla su već potpuno šuplja i svaka intervencija mogla bi biti pogubna. Tako da sada rastu slobodno, pa koliko prežive. Iako je u Perlezu nekada bilo mnogo više dudova, sada ih u samom selu ima sporadično“ kaže sekretar Mesne zajednice Perlez Miloš Minić.
Dudova, po kojima je Banat do sredine 20. veka bio poznat i prepoznat, sporadično ima i u drugim selima, ali u i gradu. Dudove od detinjstva voli i fotografiše zrenjaninski advokat u penziji Miloš Piperski.
„Rodom sam iz Botoša i dudova je bilo kako u mom selu tako i pored puta kojim sam putovao u Zrenjanin. Onda su nekom odlukom posečeni i od kraja šezdesetih godina prošlog veka postali su prava retkost. Odlučio sam da ih fotografišem, pa ako ne ostanu u prirodi bar da ostanu zabeleženi na fotografijama“ priča Piperski, koji je pre nekoliko godina svoju veliku zbirku fotografija dudova izložio u zrenjaninskoj biblioteci.
Prema onome što je saznao fotografišući dudove, najstariji dud u gradu Zrenjaninu se, po svoj prilici, nalazi u vojnom kompleksu kod nekadašnje fabrike nameštaja. Starih dudova ima još ponegde u gradu, a najstariji dudovi u okolini, osim perleskih, nalaze se u Orlovatu i Belom Blatu.
„Ne umem da objasnim, ali dudovi me privlače svojom lepotom, podsećaju me na neko drugo vreme… Desila mi se neverovatno situacija. Pre izvesnog vremena, šetao sam kroz njujorški Central park. I posle samo sat vremena, a oni koji su bili znaju kolika je površina u pitanju, naišao sam na dud. Za mene je to bilo nešto neverovatno“ priseća se Piperski.
Po njegovom mišljenju, dud je potpuno neopravdano i nepravedno zaboravljen.
„Mi vezujemo dud za svilenu bubu. On je, međutim, mnogo korisniji i našim je precima ovde bio od velike koristi. Od hlada koji je stvarao do toga da su od duda naši stari pravili burad, da su od njega pravili odličnu rakiju… Dud je lepo i korisno drvo, koje ćemo, po svoj prilici, znati samo sa fotografija“ zaključuje Miloš Piperski.
Izvor: RTV
Foto: RTV
