Po mnogima najskuplje i najfinije gljive na svetu, tartufi se traže i nalaze i u našim šumama,naročito onim u kojima ima hrasta i cera. Iskusni tragači znaju da ih razlikuju i prepoznaju, a još iskusniji gurmani da cene njihov specifični ukus. Valja imati i brze noge, jer miris i ukus brzo ispare, pa je neophodno što pre ih doneti do mesta za otkup ili preradu. Ta osetljivost razlog je njihove visoke cene.
Crni tartuf (lat. Tuber aestivum) česta je vrsta koja plodonosi od leta do zime.
Peridijum crnog tartufa sačinjen je od krupnih piramidalnih izraštaja crne boje, gleba je čvrsta i beličasta, gusto prošarana belim venama, a meso je blagog ukusa i snažnog mirisa na beli luk i stare sireve.
Ova vrsta česta je u Srbiji i slabijeg je kvaliteta od mnogo cenjenijeg belog tartufa.
Beli tartuf (lat. Tuber magnatum) najcenjeniji je od svih tartufa, plodonosi u simbiozi s različitim drvećem, često u dolinama rečnih tokova. Njegovo plodno telo nepravilno je krtolastog oblika, peridijum je u primesama sive, žute i oker boje, gleba je čvrsta, beličasta, prošarana gustim, belim venama, a meso je blagog ukusa i snažnog kompleksnog mirisa na beli luk i stare sireve.
Svinjski tartuf (lat. Choiromyces meandriformis) nejestiva je vrsta tartufa, a zabeleženi su i slučajevi blagih trovanja prilikom konzumiranja nedovoljno termički obrađene gljive. Plodonosi početkom leta, delimično ukopan u zemlji na krečnjačkim terenima.
Svinjski tartuf ima plodno telo oblika nepravilne krtole, peridijum mu je čvrst, kožast, beličast pa žućkast, gleba čvrsta, beličasta pa žućkastosmeđa, prošarana venama, a meso je isprva bez mirisa, dok se kasnije javlja snažan neprijatan miris.
Može se zameniti sa belim tartufom ukoliko se zanemari njegov neprijatan miris. Često se nalazi poluukopan ili potpuno izložen, van zemlje, pogotovo ako je iz tla izbačen korenjem drveta koje se izvalilo ili odronom zemlje.
U Srbiji se mogu naći još: zimski tartuf (lat. Tuber brumale), jesenji tartuf (lat. Tuber macrosporum) i drugi.
I. Š.
