Nekada su se prilazi banatskim selima i sokaci beleli od jata gusaka. Stariji meštani se sećaju da trave nije bilo, jer bi je guske pojele. Danas je gusaka manje, dok se u selu Ostojićevu kod Čoke organizuje i festival „Guščijada“.
Penzionisani profesor fizike i hemije Mikloš Reperger iz Ostojićeva kod Čoke godinama se bavi guščarstvom i trenutno uzgaja jato od oko 250 gusaka. Nekada ih je bilo duplo više, dok je danas uzgoj na granici rentabilnosti.
„Na žalost, zbog velike cene kukuruza to je teško i ovako izdržati, tako da ubuduće verovatno će ostati ta količina gusaka od 250, 300 komada. Nažalost u selu nema još odgajivača. Ja sam jedini“, rekao je Mikloš Reperger.
Ipak, svako dvorište u Ostojićevu ima po nekoliko gusaka i ovde se poslednjih pet godina u organizaciji Mađarskog kulturnog centra održava festival „Guščijada“.
Učesnici iz svih delova Vojvodine raspoređeni u desetak ekipa nadmetali su se u spremanju delikatesa od guščjeg mesa.
„To je štos u tome da ne bude sve jednako. Taj perkelt svuda kuvaju. Mi smo to sad malo poklopili zato što treba to malo da se krčka, polako, jer to je supa ili čorba, kako ko to sada voli da kaže“, objasnila je Margareta Odri iz Obornjače.
„Ovde je pečenje piletine i guščetine. Iz paca. E, to sad kako se to radi, šta se radi…To je tajna? Znaju to. To su tajne neke naše“, kaže Milan Mišković iz Ade.
„Tajna dobrog perkelta? Tajni stalno ima, ali mi radimo po starinski, kako sam ja naučio od moje mame“, otkrio je Jožef Horgas iz Srbobrana.
Nekada je u Srbiji bilo između pet i šest miliona, dok se sada gaji oko 100 hiljada gusaka.
Pored perja, jaja i mesa, traženi proizvodi su guščja džigerica i mast koji su skupi i traženi u inostranstvu.
To je i jedini razlog zašto ima pojedinih odgajivača u Srbiji.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
