KAKO VOĆKA „PLANIRA“ SVOJ ROD
Obrazovanje i porast cvetnih pupoljaka predstavlja osnov proizvodnje voća. Ovaj fiziološki proces ima veliki značaj u čitavom procesu proizvodnje, jer cvetovi se diferenciraju u jednoj, a plodovi obrazuju u sledećoj vegetaciji. Baš ta činjenica određuje najvažnije pomotehničke zahvate u voćnjaku tokom jula ili avgusta. Koji su to zahvati pitali smo dipl. inž. SnežanuJanjićiz PSS službe u Užicu.
– Poznavajući brojnost i izgrađenost cvetnih pupoljaka određujemo vreme i intenzitet rezidbe – ukazuje inženjerka Janjić.- Diferenciranje cvetnih pupoljaka u godini koja predhodi cvetanju uslovljavaju činioci nasledne, biohemijske, ekološke i agrotehničke prirode, koji deluju kompleksno. Da bi voćka mogla da obrazuje cvetne pupoljke potrebno je da se nalazi u stadijumu zrelosti i periodu rodnosti, da u njoj postoji povoljan odnos između količine ugljenih hidrata i azota (fiziološka ravnoteža) i da budu obezbeđeni biljni hormoni (fitohormoni), kao i da ekološki činioci budu povoljni.
Malo komplikovano i na izgled teško razumljivo ali, sve se brzo razjasni kada se malo bolje upozna biologija voćnih vrsta. U našim klimatskim uslovima diferenciranje resa oraha i leske protiče tokom maja i u prvoj polovini juna. Kod stalnorađajućih jagoda to se dešava od sredine juna do sredine jula, a cvetni pupoljci trešnje, višnje, marele, domaće šljive i jabuke od početka jula do sredine avgusta. Ženski cvetovi oraha i cvetni pupoljci crvene ribizle nastaju tokom jula. Ženski cvetovi leske i cvetni pupoljci breskve, kajsije, kruške i crne ribizle diferenciraju se u julu i avgustu, ogrozda tokom avgusta, badema, dunje, mušmule i kupine od sredine avgusta do sredine septembra. Kod maline (jednorodne), jagode (jednorodne) i visokožbunaste borovnice cvetni pupoljci se diferenciraju u septembru, oktobru i prvoj polovini novembra.
– Ni svi delovi cvetnih pupoljaka ne stvaraju se istovremeno. To se dešava postepeno i po nekom „biološkom“ redosledu – otkriva nam inž. Janjić. – Prvo se pojavi zaravan na meristemskoj kupi, pa začeci čašičnih listića, zatim kruničnih listića, prašnika i na kraju začeci tučka.
Cvetni pupoljci voćaka se ne obrazuju u slabo osvetljenim delovima krune, zato ih nema u unutrašnjosti gustih kruna, a znatno su ređi pri gustoj sadnji jabuke, ako se voćke sade u pantljike od dva ili više redova, nego kada se gaje u jednoredima.
Cvetni pupoljci se mogu vizuelno razlikovati od vegetativnih, međutim ovaj način nije pouzdan. Da bi smo pouzdanije odredili vrstu pupoljka, treba ih uzdužo preseći i uz pomoć lupe pregledati njihove delove. Ovo je najčešći i najpraktičniji način za određivanje potencijala rodnosti za sledeću godinu i projektovanje načina i oštrine rezidbe.
Piše: Svetlana Mujanović
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
