Jesen je period kada poljoprivrednici na našem području počinju sa sadnjom crnog luka. Iako deluje jednostavno, uspeh zavisi od nekoliko faktora: vremena sadnje, pripreme zemljišta, razmaka između biljaka i đubrenja. O tome smo razgovarali sa Nebojšom Božovićem, savetodavcem za ratarstvo i povrtarstvo u Kosovskoj Mitrovici, koji nam je dao praktične savete za ovu jesenju sadnju.
– Sadnja crnog luka je već krenula. Na našem području to obično biva krajem oktobra i početkom novembra, tako reći prva polovina meseca. Ljudi sadnju rade kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru u tom vremenskom intervalu – objašnjava Božović i ističe da je, kada je reč o razmaku između biljaka i između redova, važna preciznost.
– Obično se sade u razmak biljaka od 5 do 10 centimetara, dok između redova treba da bude 15 do 20 centimetara. Sadnja se vrši u lejama, obično četiri do pet redova po leji, a leja je otprilike metar širine, između 80 i 100 centimetara. Dubina sadnje treba da bude 4 do 5 centimetara ili, kako se često radi kod naših poljoprivrednika, da vrh čena viri van zemlje.
Priprema zemljišta je ključna za uspeh.
– Zemljište na kome se gaji crni luk traži plodored, jer već posle tri godine smanjuje se prinos kada se gaji u monokulturi na istom mestu. Najbolje uspeva posle krompira, kupusa, šargarepe ili peršuna. Zemljište treba da je plodno, srednje do lako. Teška zemljišta ne podnosi – kaže Božović i dodaje da je đubrenje obavezno.
– PH reakcija treba da bude neutralna i obavezno treba đubrenje. Obično se koristi dobro zgoreli goveđi stajnjak i uz dodavanje minimalnih količina NPK đubriva – oko 50 kg azota, 20 kg fosfora i 40–60 kg kalijuma po hektaru – kaže savetodavac, uz napomenu da zalivanje zavisi od mesta sadnje.
– U zatvorenom plasteniku traži malo više navodnjavanja, dok na otvorenom traži minimalnu količinu. Ukoliko ne bude padavina, prolazi se i bez navodnjavanja. S obzirom na jesen i zimske mesece, maltene prolazi i bez zalivanja.
Jedna od prednosti crnog luka je otpornost na hladnoću.
– On neće da izmrzne, jednostavno usporava rast. Tokom zimskih meseci miruje, a sa prvim lepšim danima i temperaturama iznad nule nastavlja rast. Do minus deset stepeni podnosi sve temperature, jer se nalazi u oraničnom sloju, a sneg mu pomaže da se očuva“. U plastenicima može biti spreman već oko Nove godine, dok na otvorenom prva berba obično dolazi rano u proleće. Poljoprivredni proizvođači koji iznose robu na pijacama sade ga ranije, dok domaćinstva za svoje potrebe sade manje količine. Ono što ostane za proleće nastavlja rast sa toplijim danima – zaključuje Božović.
Tekst: Dijana Maksimović
