Na Srđevdan, koji se obeležava 20. oktobra, po narodnom verovanju ne treba raditi teške poslove jer je praznik obeležen „debljim“ slovima u kalendaru.
Veruje se da se na ovaj dan mogu izlečiti bolesti kostiju i stomačni problemi poput srdobolje (dizenterije).
Pošto je ovo krsna slava, priprema se mrsna hrana, osim ako Srđevdan pada u sredu ili petak, kada se sprema post.
U Srbiji se Srđevdan obeležava pre svega kao krsna slava. Iako je nekada u srednjem veku bila veoma rasprostranjena (naročito u jadranskom zaleđu i Zeti), danas spada u manje slave po broju porodica koje je slave. Kao i svaka druga srpska slava, Srđevdan se proslavlja uz obavezno paljenje slavske sveće, osveštavanje kolača i žita u crkvi ili kod kuće. Svaka kuća koja slavi ovaj praznik ima ikonu na kojoj su ovi svetitelji prikazani u odorama sa krstom (kao znamenjem mučeništva) ili, nešto ređe, u vojničkim uniformama.
Sveti Srđ se tradicionalno smatra zaštitnikom obućara i opančara. U mnogim delovima Srbije, poput okoline Valjeva, zanatlije ovih struka su nekada masovno slavile ovaj dan kao svoj esnafski praznik i tada nisu otvarali svoje radionice.
U seoskim sredinama Srbije, Sveti Srđ je poznat i kao „volujski svetac“. Iz poštovanja prema svetitelju i životinjama, ratari na ovaj dan strogo izbegavaju da uprežu volove i izlaze da oru u polja. Veruje se da bi rad sa volovima na ovaj dan doneo nesreću u kuću ili bolest životinjama. Zemljoradnici su nekada pažljivo posmatrali vremenske prilike na ovaj dan kako bi procenili kakva će biti naredna godina. Ako je dan sunčan i suv, verovalo se da će prolećna setva biti uspešna i rodna.
Takođe, smatra se da se ovim danom zvanično završavaju svi veliki jesenji poljoprivredni radovi
Srđevdan se smatra prirodnom i konačnom granicom između jeseni i zime. Narod kaže da od ovog dana prestaje topljivo jesenje vreme i počinju pravi zimski mrazevi i hladnoća. U mnogim krajevima postoji izreka: „Sveti Srđ donese sneg, pa ga drži ceo breg“. Veruje se da ako na Srđevdan padne sneg, on se neće lako otopiti i najavljuje dugu, oštru zimu.
Postoji staro verovanje da na ovaj dan čak i najkrvoločnije divlje zveri u šumama postaju pitome i krotke, jer osećaju dolazak velike hladnoće i zime koja ih umiruje.
Srđevdan je dan kada se zvanično završavaju svi veliki jesenji poslovi na njivama i u poljima. Do ovog dana sve što je posađeno mora biti obrađeno, a letina uskladištena u ambare.
