Na Tomindan (19. oktobra) po narodnom običaju ne ide se iz kuće nigde osim u crkvu, što potvrđuje i poznata izreka „Sveti Toma, sedi doma“.
Sveti Toma se smatra zaštitnikom drvodεlja, stolara, bačvara, kolora, ušara, dunđera, bunardžija, kaldrmdžija i zidara. Zanatlije často slave ovaj dan kao esnafsku slavu i tada ne rade teške poslove.
Na ovaj dan se izbegavaju teški radovi u polju i ne započinju se novi poslovi (ni kućni ni poslovni).
Prema narodnom verovanju, Sveti Toma štiti od vukova, a u nekim krajevima se veruje da ako se na ovaj dan radi težak posao, može da udari grom ili neće biti berićeta.
Pored izreke da se sedi doma, postoji i verovanje da se na ovaj dan ništa ne daje iz kuće (čak ni so).
Na Tomindan postoji nekoliko veoma specifičnih narodnih verovanja o vremenu i prirodi koja su se prenosila generacijama.
Smatra se da od Tomindana prestaju topli dani i počinje prava, hladna jesen koja uvodi u zimu. Postoji izreka: „Sveti Toma, snegom proma“ (najavljuje prve snežne pahulje).
Veoma je rasprostranjeno verovanje da na ovaj dan ne valja da grmi. Ako se ipak desi da grmi na Tomindan, narod je to tumačio kao loš znak — najavu velikih nepogoda, sušne i nerodne naredne godine ili velikih društvenih previranja.
Prema verovanju, do Tomindana se sve divlje životinje u šumi već pripreme za zimski san ili za hladne dane, pa se od ovog dana više ne uznemiravaju.
Pošto je Tomindan u drugoj polovini oktobra, stariji su na ovaj dan pažljivo posmatrali seobu ptica i lišće na drveću. Ako je lišće već uveliko opalo i ptice selice su otišle, verovalo se da stiže rana i jaka zima. Ako je dan sunčan i svetao, verovalo se da će predstojeća zima biti blaga, ali duga.
